Diplomatski okršaji Rusije i Južne Koreje zbog mogućih isporuka oružja Ukrajini

Republika Koreja, višedecenijski vojni saveznik SAD, proizvodi granate kalibra 155 milimetara po NATO standardu, koje su potrebne ukrajinskim snagama naoružanim haubicama zapadnog porekla.

Ranije ove nedelje, 19. april njen predsednik Jun Suk Jol je u intervjuu britanskoj novinskoj agenciji Rojters izjavio da, ako u Ukrajini dođe do "velikog napada na civile, masakra ili ozbiljnog kršenja pravila ratovanja", njegova vlada neće moći da se zadrži "samo na finansijskoj i humanitarnoj pomoći" Kijevu.

Istakao je čak da u tom slučaju neće biti ograničenja za ispomoć koju bi njegova država uputila "za odbranu i obnavljanje zemlje koja je nezakonito napadnuta".

Ta izjava južnokorejskog predsednika, koja sugeriše isporuku naoružanja i municije Ukrajini, posebno je bitna u svetlu posete generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Seulu, koji je u Južnu Koreju došao krajem januara upravo da bi od njenih vlasti tražio da otvoreno vojno podrže Ukrajinu.

Treba imati na umu i spekulacije koje su se javile nakon nedavnog curenja poverljivih vojnih dokumenata u SAD da je Republika Koreja u saradnji sa Vašingtonom i Briselom već izradila konkretni plan za prebacivanje gotovo pola miliona granata u inostranstvo.

Prema tim izveštajima iz februara, manji deo, oko 150 hiljada granata, trebao je biti poslat SAD radi popunjavanja vojnih skladišta koje su Amerikanci ispraznili slanjem sopstvene municije Ukrajini. Preostalih 330.000 granata trebalo je da preko Nemačke budu upućene u Poljsku, koja bi ih onda, verovatno, prosledila ukrajinskim snagama, koje se suočavaju s hroničnim nedostatkom artiljerijske municije.

Ovo izveštavanje, međutim, kasnije su demantovali južnokorejski mediji, poput lista Donga Ilbo, koji tvrdi da je Seul zapravo postigao sporazum sa Vašingtonom o pozajmici pola miliona granata – sve one, navodno, bi završile u američkim skladištima kao pomoć SAD da ne ostanu nezaštićene nakon što su svoje zalihe iscrple davanjem donacija ukrajinskoj vojsci. U Južnoj Koreji, dakle, proteklih dana su naglašavali da, pošto je reč o pozajmici a ne prodaji, SAD teško mogu da te granate proslede na ratište u Ukrajini jer moraju da ih u budućnosti vrate.

Trn u oku ruskog medveda

Međutim, Junova izjava, koja je došla nakon tih spekulacija, može se tumačiti kao najava predstojeće isporuke južnokorejske municije i oružja Kijevu budući da se izgovor za njeno slanje može rastezati i pronaći praktično u bilo kom udaru ruskih snaga na naselja u Ukrajini.

Ona je stoga izazvala žestoku diplomatsku reakciju u Moskvi, gde je glasnogovornica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da bi eventualna isporuka naoružanja Ukrajini bila shvaćena "kao otvoreni neprijateljski potez protiv Rusije koji bi ugrozio odnose dve zemlje".

Pridružio joj se i bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, koji je u objavi na društvenoj mreži Telegram napisao da bi u tom slučaju njegova zemlja mogla da snabde Severnu Koreju najsavremenijim oružjem.

To je upravo najveća briga za Seul, koji je do početka rata u Ukrajini za jednu zemlju koja pripada američkoj sferi uticaja i koja je deo zapadnog vojnopolitičkog bloka imao dobre odnose sa Moskvom.

Rusija se graniči sa Demokratskom Narodnom Republikom Korejom i ako bi se Seul uključio u snabdevanje Ukrajine naoružanjem i municijom ona bi mogla da neometano uzvrati pružanjem široke i raznovrsne pomoći Pjongjangu.

Ta pomoć mogla bi da obuhvati sve, od finansijskih injekcija i pomoći u hrani i lekovima što bi učvrstilo vlast i ugled tamošnjeg režima, do isporuka naoružanja i transfera vojnih znanja koji su deficitarni u toj komunističkoj državi.

Ovo drugo se naročito odnosi na protivvazduhoplovnu odbranu i vazduhoplovstvo, koji su u Severnoj Koreji vrlo zastareli, ali i na tehnologije za razvoj raketa i nuklearnog naoružanja koje bi u komunističkoj državi ubrzale usavršavanje tih suštinski važnih vojnih sredstava.

Opasni zaokret

Rusija i Južna Koreja su do početka sukoba u Ukrajini međusobno dosta trgovale. Kremlj je u Seulu video velikog mušteriju za svoje energente i poželjnog partnera za zajednička naučna istraživanja. Za Plavu kuću u Seulu Rusija je predstavljala veliko tržište za mašine i elektroniku.
Moskva je bila i jedna od učesnica za Seul životno važnih pregovora o denuklearizaciji Korejskog poluostrva.

Takođe, od Rusije, kao sile koja je istorijski imala uticaj na događanja na Korejskom poluostrvu i zemlje koja bi se graničila sa zajedničkom državom korejskog naroda u slučaju da se Pjongjang i Seul ujedine, nesumnjivo bi u izvesnoj meri zavisilo ostvarenje tog velikog nacionalnog projekta – stapanja Severa i Juga. Zato bi, realno gledano, za Seul najbolja politička opcija bila kada bi mogao da u potpunosti ostane po strani od sukoba u Ukrajini.

Međutim, konzervativna vlada predsednika Jun Suk Jola od njegovog stupanja na čelo države u maju prošle godine sve vreme radi na jačanju političkih i vojnih veza sa SAD i Japanom, pa i na intenziviranju saradnje sa Severnoatlantskim paktom.

Južnokorejske konzervativce po pravilu odlikuje čvrst, beskompromisan stav prema komunističkom režimu u Pjongjangu, a sve učestaliji prodori Severne Koreje u razvoju raketnog i nuklearnog naoružanja predstavljaju nezaustavljivu rastuću pretnju po njihovu zemlju, pa su oni itekako voljni da na svim nivoima prodube vojnu saradnju sa Vašingtonom, Tokiom ali i štabom NATO-a u Briselu.

To, međutim, ima svoju političku, a moguće i bezbednosnu cenu. Krajem januara generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je posetio Republiku Koreju i Japan, zemlje koje se uzdržavaju od slanja oružja Ukrajini i, svaka iz svojih razloga, svesno ograničavaju isključivo na upućivanje zaštitne vojne opreme kakvi su šlemovi, pancirni prsluci ili šatori.

Stoltenberg se našao u Istočnoj Aziji da bi od vlada u Seulu i Tokiju tražio da doprinesu realizaciji interesa NATO-a u Ukrajini tako što će odstupiti od te svoje politike i dostavljanjem municije podupreti vojni napor Kijeva.

Mada je Vašington prevashodno zainteresovan da evropske članice NATO-a poveže sa svojim vojnopolitičkim saveznicima u Istočnoj Aziji radi obuzdavanja Kine, Seul je za njega sve važniji i u smislu opremanja evropskih zemalja oružjem i municijom. Ovo stoga što Južna Koreja poseduje moćnu vojnu industriju sposobnu da isporuči naoružanje i opremu visokog kvaliteta u značajnim količinama i tako pokrije rupe u proizvodnji i snabdevanju nastale decenijama smanjenog ulaganja u odbranu u Zapadnoj Evropi.

Republika Koreja je prošle godine s Poljskom potpisala seriju ugovora o prodaji svojih tenkova, haubica i trenažno-borbenih aviona, kao i licenci za proizvodnju istih u visini od preko 15 milijardi dolara, a pouzdane produkte južnokorejskih vojnih fabrika poput "Hanve" do sada su pazarile i Norveška, Finska i Estonija.

S obzirom na stepen interesovanja Poljske za događaje u Ukrajini i visinu vojnih ugovora koje je Varšava potpisala sa Seulom, opravdano se smatra  da se vlasti u Republici Koreji nalaze pod pritiskom da upute municiju ukrajinskim snagama i zbog održavanja bliskih odnosa sa Vašingtonom i zbog budućih veza sa evropskim članicama NATO-a, koje za Seul predstavljaju novo i imućno tržište.

Otud, ako bi udovoljila zahtevima Vašingtona i NATO-a da podrži Ukrajince oružjem i municijom, Republika Koreja bi mogla da u budućnosti dobro ekonomski profitira i izbegne eventualne (manje) reperkusije do kojih bi moglo doći ako bi SAD odlučile da je na neki način kazne za nedostatak saradnje u tom domenu. S druge strane, mogla bi da sama sebi nanese značajnu sratešku štetu u pogledu bezbednosti.

Naime, ruska ekonomska i vojna pomoć Pjongjangu umanjila bi generalnu prednost koju ima u odnosu na severnog suseda u kvalitetu konvencionalnog naoružanja i produbila njenu nemoć pred nuklearnim potencijalom najvećeg rivala.