Јордански професор за РТС: Ако Палестинци буду присиљени да иду у Јордан, то би био чин рата

Хасан Ајмомани, декан Школе политичких наука и међународних односа "Принц ел Хусеин бин Абдулах" у Аману, каже у разговору за РТС да је на Блиском истоку од 2011. године и Арапског пролећа било много конфликата због чега регион, укључујући и Јордан, живи у сенци великог регионалног рата, упркос интензивној дипломатској мисији Европе и међународне заједнице. Како наводи, велики су напори да дође до мира у Појасу Газе и у јужном Либану. 

Шта све ово значи за стабилност у Јордану? Ваша земља већ деценијама збрињава избеглице које су стизале након различитих криза?

Јордан је као земља усклађен са међународном политиком Блиског истока. Сви ови конфликти генерисали су за Јорданце значајне безбедносне, политичке, социјалне и економске изазове. Јордан се до сада активно бавио овим турбуленцијама, јер верујемо у стабилност, али смо веома забринути за наше националне интересе.

Историјски гледано, Јордан је једна од земаља са највећом избегличком популацијом. Подсетимо, било је палестинско питање и током четрдесетих и шездесетих година прошлог века, а затим је нестабилност у региону поново покренула избегличко питање. Када говоримо о бројевима, око 40 одсто становништва у Јордану чине избеглице. Рат у Гази је поново покренуо наше страхове од присилног исељавања становништва и миграција.

Јордан и Израел су склопили примирје 1994. Ви сте својевремено рекли да већ од 1995. стални палестинско-израелски сукоби имају негативан утицај на односе Тел Авива и Амана. Шта данас мислите о томе?

Када говоримо о споразуму између Израела и Јордана, он је веома затегнут. Јордану је блиско палестинско питање, тако да су ти сукоби увек бацали сенку на мир. Треба гледати на мир на два начина – званични и јавни. Званично, мир функционише, без обзира на повремене жалбе и размене тешких речи.

Али на јавном нивоу, због демографске слике земље, географске блискости и недостатка мира између Палестинаца и Израелаца, јавност је увек имала одређен однос према Израелу.

Сада видимо како је од прошле године све то утицало на јорданско-израелске односе до тачке затегнутих односа. Уколико би Израел предузео акције које би присилиле Палестинце да се преселе у Јордан, Аман би то сматрао чином рата.

Већ годину дана размењују се оштре речи, а Јордан покушава да изврши притисак на Израел и представи услове који би довели до мира. Многи траже да се поништи тај уговор, али он је алат којим се регулише овај компликован однос као што је палестинско питање.

Какав утицај би недавни амерички председнички избори могли да имају на овај регион?

Ако узмемо у обзир да су Сједињене Државе суперсила и да су увек имале кључну улогу у међународној политици, врло је важно за наш регион ко седи у Белој кући. Различите администрације су показале различит однос према региону. Узимајући у обзир први Трампов мандат, постоји доста страха и скептицизма.

Људи ишчекују, јер знамо да ће то утицати на политику на Блиском истоку. Иако немамо директне географске везе, САД се сматрају најутицајнијом земљом у региону – имају војно, економско и политичко присуство. До сада су покретале мировне напоре. Са оним што се дешава у Либану, Сирији, Ираку, превише је тога на столу, па чак и Европа чека у ком правцу ће деловати нова администрација.