Каја Калас – од прве премијерке Естоније до шефице европске дипломатије

Калас је и прва политичарка из Естоније која би могла да дође на функцију шефа европске дипломатије, уколико њено именовање потврди Европски парламент. 

На месту шефа европске дипломатије, на коме би заменила Жозепа Бореља, била би надлежна и за посредовање у дијалогу Београда и Приштине.

У данашњем обраћању посланицима Европског парламента поручила је да су у наредних пет година потребни јасни резултати када је реч о проширењу ЕУ.

У октобру прошле године Калас је на неформалном састанку шефова држава и влада у Гранади рекла да проширење треба да буде процес заснован на заслугама, али да га треба убрзати.

Оценила је тада и да ЕУ мора да се припреми на проширење и то брзо.

"Ми морамо да урадимо све са наше стране. Ако земље испуне критеријуме, онда настављамо са процесом преговора. Не може да земља уради оно што треба са њене стране, а ми кажемо да ми нисмо спремни. Година 2030. изгледа далеко. Морамо да се, са наше стране, крећемо брже од тога како бисмо били спремни", рекла је Калас.

Калас је у децембру 2023. године, како је тада пренео естонски ЕРР, рекла да би ЕУ могла да одреди временски оквир за будуће проширење како би охрабрила земље кандидате, али је нагласила да би приступање ЕУ зависило од реформи.

"Ништа не би показало наш кредибилитет и посвец́еност јасније него да кажемо када смо спремни да примимо до 10 нових чланица", рекла је она и предложила 2030. годину као датум за проширење.

Због ставова о рату у Украјини спекулисало се да неће бити кандидована

Као један од најотворенијих критичара Русије у ЕУ, откако је почео рат у Украјини залагала се за увођење санкција Русији, слање војне подршке Украјини и јачање одбрамбених капацитета блока.

Због тако снажног антируског става појавиле су се спекулације да би њена кандидатура за шефа европске дипломатије могла да буде блокирана из бојазни да се тиме не испровоцира Москва.

Калас се прошле године помињала и као нови генерални секретар НАТО, али је тај предлог наишао на критике због њеног "превише оштрог" става према Русији.

За Калас је у фебруару ове године Русија расписала и потерницу због њенин напора на уклањању споменика из Другог светског рата у Естонији.

На мети критика нашла се прошле године када су локални медији открили да је њен супруг умешан у рад компаније, која је наставила пословање у Русији иако је естонска премијерка критиковала оне који су наставили да тргују са Москвом.

Прва премијерка Естоније наставила очевим стопама

На чело естонске владе дошла је 2021. године и постала прва жена на тој позицији.

Лидерка је Естонске реформске партије од 2021. године, а била је чланица естонског парламента од 2011. до 2014. године, као и од 2019. до 2021. године.

Калас је била и посланица у Европском парламенту у периоду од 2014. до 2018. године.

Пре него што је изабрана за посланика у естонском парламенту, била је адвокат специјализован за европско право конкуренције.

Слободно се може рећи да иде очевим стопама, пошто је њен отац Сим Калас, био је премијер Естоније од 2022. до 2003, а европски комесар од 2004. до 2014. године.

Њен прадеда Едуард Алвер био командант Одбрамбене лиге Естоније током рата Естоније за независност од совјетске Русије .

Рођена је у Талину 1977. године.