Америка бира председника – Доналд Трамп или Камала Харис

Да би се неко кандидовао за председника Америке мора да буде старији од 35 година, рођен као Американац и да у тој земљи живи последњих 14 година.

Фениксов лет Доналда Трампа

Доналд Џон Трамп има 78 година. Рођен је 14. јуна 1946. године у Њујорку. Уз Џозефа Бајдена, најстарији је председник САД.

Трампов отац, Фред, био је успешан трговац некретнинама, што је навело Доналда да се укључи у породични бизнис.

Трамп је дипломирао економију на Универзитету Пенсилваније 1968. године, а током седамдесетих је преузео породичну компанију и проширио пословање куповином луксузних некретнина на Менхетну, попут Трамп куле.

Популарност је стекао током деведесетих, а медијски је запажен и као продуцент и водитељ ријалити шоуа "Шегрт", који се емитовао од 2004. до 2015. године.

Као кандидат Републиканске странке, изабран је за 45. председника Сједињених Америчких Држава 2016. године, победивши Хилари Клинтон. Спроводио је политику "Америка на првом месту", фокусирајући се на трговинске споразуме и имиграциону реформу.

Трамп је 2020. изгубио на изборима од Џозефа Бајдена, али није признао пораз и није дошао на инаугурацију наследника, супротно обичајима. Штавише, суди му се за наводно подстицање немира у Вашингтону 6. јануара 2021. године, као и за непоштовање Устава и изборних закона, недолично понашање и сексуално узнемиравање.

Иако се веровало да је његова каријера окончана одласком из Беле куће, Трамп се вратио у трку и без већих проблема освојио републиканску номинацију за предстојеће изборе.

Кампању за актуелне изборе обележио је атентат 13. јула у Пенсилванији, када је један посетилац скупа убијен, а Трамп лакше рањен, док је полиција убила атентатора. Сумња се да је још један такав напад у последњем тренутку спречен у септембру, у Тексасу.

Ожењен је Меланијом Трамп и има петоро деце из три брака.

Камала Харис – "кец из рукава" демократа

Иако је дуго у политици, била је савезна сенаторка и актуелна је потпредседница САД, Камала Харис до пре неколико месеци није била име које Американци лако препознају.

Када је у јулу Џозеф Бајден одустао од кандидатуре и предложио да га замени Харисова, највећи посао њене кампање био је да је бирачи упознају.

Камала Харис има 60 година, рођена је 20. октобра 1964. године у Оукланду, у Калифорнији.

Њена мајка, Шјамала Гопалан, била је научница пореклом из Индије, а отац, Доналд Харис, професор економије са Јамајке. Због тога се сматра припадницом и азијскоамеричке и афроамеричке мањине.

Дипломирала је право на Универзитету Хауард и Правном колеџу Универзитета Калифорније у Хејстингсу.

Каријеру је започела као заменица окружног тужиоца у округу Аламеда, а 2003. године постала је окружни тужилац Сан Франциска. Године 2010. изабрана је за државног тужиоца Калифорније, поставши прва жена и прва особа афроамеричког и азијског порекла на тој позицији.

Као сенаторка Калифорније од 2017. до 2021. године, залагала се за реформу кривичног правосуђа и здравствену заштиту.

У јануару 2021. постала је 49. потпредседница Сједињених Америчких Држава, прва жена и прва особа афроамеричког и азијског порекла на тој функцији.

Током кампање, коју је преузела од Бајдена, фокусирала се на питања социјалне правде, права жена и имиграциону реформу.

Удата је за адвоката Дагласа Емхофа од 2014. године и маћеха је његовој деци из претходног брака.

Електорски колеџ – гласник америчких бирача

Председника и потпредседника Сједињених Америчких Држава не бирају грађани непосредно, већ својим гласом бирају електоре у матичној држави, који се потом изјашњавају о кандидатима у престоницама тих савезних држава, образајући институцију Електорског колеџа.

Заправо, када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, односно делегатима, за кога треба да гласају.

Победник је кандидат који освоји 270 електорских гласова од укупно 538. Свака савезна држава има одређени број електорских гласова, пропорционалан броју њених чланова у Конгресу – конгресмена и сенатора. Доњи праг су два сенатора и један конгресмен из сваке савезне државе.

Кандидат који добије већину гласова у одређеној држави обично осваја све електорске гласове те државе, осим у случају Мејна и Небраске, где електори могу бити подељени.

Председник, тако, може да постане и неко ко добије мање гласова укупно, што се догодило 2016. године када је Трамп победио Хилари Клинтон.

Историја САД памти такву победу и Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Када се утврде гласови новембарских избора, они се преносе на електоре који после избора одлазе у Вашингтон, где се, формално, бира председник.

Електори имају неписану обавезу да поштују вољу грађана, али се догађало да су поједини електори кроз историју кршили правило, иако такви преседани никада нису утицали на сам исход избора.

Ако ниједан кандидат не освоји потребних 270 електорских гласова, Представнички дом бира председника међу три кандидата с највише електорских гласова.

То се догодило два пута. Најпре је 1800. године тако изабран Томас Џеферсон, а потом и 1824, када је између четири кандидата изабран Џон Квинси Адамс, који је и иначе освојио више гласова од осталих.

С љубављу, из Пенсилваније

Историјски, већина држава је традиционално опредељена за једну од странака, па се кампања фокусира на неколико колебљивих држава (swing states), где исход гласања није очекиван.

За разлику од, на пример, Калифорније где обично побеђују демократе или Тексаса који је уобичајено републикански, колебљиве државе мењају расположење и могу прећи с једне стране на другу.

На изборима 2024. године, кључне колебљиве дестинације на изборној мапи су Аризона, Џорџија, Мичиген, Невада, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин.

Могуће је и да још нека од 50 савезних држава промени страну и страначку боју, али анкете говоре да су избори у ових седам најнеизвеснији.

Посебан изазов је такозвано рано гласање и гласање поштом, на шта се на овим изборима одлучило скоро 80 милиона становника.

Будући да су на текућим изборима раније и гласање поштом изузетно популарни, могло би да се одужи објављивање резултата, зато што у државама бројање почиње по затварању биралишта, што је случај и са Пенсилванијом, кључној међу колебељивим државама.