Ко је био убијени лидер Хезболаха – све нијансе Хасана Насралаха

Хасан Насралах био је шиитски клерик и лидер Хезболаха у Либану од фебруара 1992. године. Хезболах се сматра једном од најважнијих политичких странака у Либану, која има сопствене оружане снаге поред постојеће Либанске националне армије.

Насралах, популаран и у Либану и у другим арапским земљама, био је главно лице Хезболаха. Имао је посебан однос и са Исламском Републиком Иран и са њеним вођом ајатолахом Алијем Хамнијем.

Међу присталицама, Насралах је хваљен јер се супротставио Израелу и пркосио САД. За непријатеље, он је шеф терористичке организације и заступник иранске шиитске исламистичке теократије у њеној борби за утицај на Блиском истоку.

Његов регионални утицај је био видљив током скоро годину дана рата у Гази, када се Хезболах умешао у борбу гађајући ракетама Израел из јужног Либана у знак подршке свом палестинском савезнику Хамасу, док су јеменске и ирачке групе су следиле њихов пример, делујући под контролом "Осовине отпора".

"Суочавамо се са великом битком“, рекао је Насралах у говору 1. августа на сахрани главног војног команданта Хезболаха Фуада Шукра, који је убијен у израелском нападу на јужно предграђе Бејрута које контролише Хезболах.

Ипак, када су хиљаде чланова Хезболаха повређене, а десетине убијене, када су њихови комуникациони уређаји експлодирали у очигледном израелском нападу прошле недеље, та битка је почела да се окреће против његове групе.

Одговарајући на нападе на Хезболахову комуникациону мрежу у говору 19. септембра, Насралах је обећао да ће казнити Израел.

Израел је у међувремену драматично ескалирао своје нападе, убивши неколико високих команданата Хезболаха у циљаним нападима и покренувши масовно бомбардовање у областима Либана под контролом те проиранске групе, у којима је погинуло на стотине људи.

Чак и његови непријатељи препознали су Насралаха као харизматичног говорника, а његове речи пратили су и пријатељи и непријатељи.

Носећи црни турбан саиеда, или потомка пророка Мухамеда, Насралах користио своја обраћања да окупи Хезболахову базу, али и да упути пажљиво извагане претње, често притом машући прстом.

Постао је генерални секретар Хезболаха 1992. године са само 35 година, јавно лице некада мрачне групе коју је основала иранска Револуционарна гарда 1982. године за борбу против израелских окупационих снага.

Насралах је предводио Хезболах када су његови герилци коначно отерали израелске снаге из јужног Либана 2000. године, окончавши осаманестогодишњу окупацију.

"Божанска победа"

Сукоб са Израелом је у великој мери дефинисао његово вођство. Прогласио је "божанску победу“ 2006. након што је Хезболах водио 34 дана рата са Израелом, задобивши поштовање многих обичних Арапа који су одрасли гледајући Израел како побеђује њихове армије.

Постајао је све већа фигура која изазива поделе у Либану како се подручје деловања Хезболаха проширило на Сирију и даље, одражавајући интензивирање сукоба између шиитског Ирана и сунитских арапских монархија које су савезнице САД у Заливу.

Док се Насралах анагжавао у Сирији – где се Хезболах борио као подршка председнику Башару ел Асаду током грађанског рата, критичари су оптуживали групу да постаје део регионалног секташког сукоба.

Детињство и младост обележени грађанским ратом

Хасан Насралах је рођен у августу 1960. године у једној од сиромашнијих четврти источног Бејрута.

Хасан је био најстарији од деветоро деце.

Имао је пет година кад је избио грађански рат у Либану. Разорни сукоби опседали су ту малу земљу на Средоземном мору 15 година током којих су Либанци повлачили границе и борили се међу собом на основу вере и етничког порекла.

Због рата, Насралахов отац одлучио је да напусти Бејрут и врати се у родно село у јужном Либану, чији су становници били шиити као и многа друга села у покрајини Џануб.

Важне године свог школовања провео је међу шиитима. Они су веровали да су се током колонијалне ере великих сила као што су Отоманско царство и Француска суочавали са дискриминацијом и неједнакошћу.

Тај сентимент наставио се током периода независности кад су хришћанске и сунитске елите стекле власт.

У таквом окружењу, Насралах не само да се окренуо шиитском идентитету и етничким коренима, већ је у 15. години постао члан најважније либанске шиитске политичко-војне групе тога времена, покрета Амал.

Са 16 је отишао у Ирак где се у Наџафу нашао се под снажним утицајем политичких идеја Рухолаха Хомеинија, каснијег врховног вође Ирана.

По повратку у Либан, придружио се борби у грађанском рату. Годину дана касније у Ирану је избила револуција, а на власт је дошао Хомеини.

Тај догађај значајно је променио однос између либанских шиита и Ирана.

Трансформација и сусрет са Хомеинијем

Хасан Насралах, доживео је темељну транформацију. Сусрео се 1981. године са тадашњим вођом Исламске Републике Иран у Техерану.

Хомеини га је прогласио својим представником у Либану. Антизападњачки и антиизраелски ставови били су камен темељац иранске верзије шиитског исламизма, који је пропагирао ајатолах Хомеини.

У складу са тим, палестинско питање постало је један од највиших приоритета спољне политике револуционарног Ирана.

Током тог периода, Либан, већ захваћен грађанским ратом и немирима, постао је значајна база за палестинске борце. Већ су били присутни у великом броју у јужном Либану, поред Бејрута.

Убрзо након упада Израела у јуну 1982. године, војни команданти Исламске револуционарне гарде у Ирану, који су стекли искуство у рату са Ираком, одлучили су да оснују војну групу у Либану назвавши је Хезболах (божја странка).

Насралах се придружио Хезболаху са само 22 године.

После превирања у лидерству Хезболаха и повратку својим коренима након приближавања Сирији и Хафезу Асаду, Хасан Насралах 1991. године постао је други човек Хезболаха.

Тадашњи лидер Хезболаха убијен је већ следеће године у атенату у режији Мосада, те је Насралах постао генерални секретар групе.