Трамп "заледио" Тајванце

Посебно од доласка на власт администрације председника Џезефа Бајден, Тајван ужива отворену и недвосмислену политичку и војну наклоност Вашингтона, а амерички лидер је чак у више наврата јавно рекао да ће његова држава оружјем бранити Тајван уколико матица Кина покуша да силом измени "статус кво".

Међутим, у свом типичном бизнис маниру, који у међународне односе и политику уноси логику пословне трансакције, председнички кандидат Доналд Трамп је новинарима Блумберг бизнисвика у односу на Тајван недавно изјавио следеће: "Узели су нам целу индустрију чипова. Тајван треба да нам плати за одбрану. Знате, ми нисмо другачији од неке осигуравајуће фирме. Тајван нам никад ништа није дао".

Није сасвим јасно на шта се конкретно односе ове Трампове речи, поготово када се има у виду да су пре израстања Тајвана у најважнијег светског произвођача напредних чипова на свету, тај статус од Сједињених Држава најпре преузели Јапан, па онда и Република Кореја.

Када је реч о одбрани, међутим, поједини азијски медији спекулишу да је Трамп незадовољан чињеницом да је администрација председника Џозефа Бајдена недавно одвојила две милијарде долара новца америчких пореских обвезника за одбрану Тајвана. 

Односно, могуће је да Трамп намерава да од Тајпеја тражи да финансијски више допринесе заједничким вежбама, па можда чак сноси и трошкове за патролирање америчких бродова и подморница у околини тог острва.   

Разочарање на Тајвану

Мада је интервју дат још пре неколико недеља, он је тек у протеклих неколико дана дошао у фокус медија и сада је предмет дебата у Источној Азији.

Трампове примедбе у односу на Тајван изазвале су велико разочарање и забринутост на том острву из два основна разлога.

Први је тај што је Тајван заправо један од највећих муштерија америчког наоружања на свету - у 2023. на испоруку Тајвану чекало је наоружање попут тенкова "Абрамс", авиона "Ф-16", противбордских ракета "харпун" или дронова самоубица "свичблејд" укупне вредности од чак 19 милијарди америчких долара. Реч је, дакле о оружју за које су потписани уговори и Тајван положио капару. 

Највећи део тих уговора, заправо, је склопљен још за време Трампове владе. Конкретно, за време дуплог мандата председника Обаме и једнократног мандата председника Трампа, Тајван је од САД наручио оружје вредно чак 32 милијарде долара, од чега је чак 18 милијарди остварено унутар четворогодишње Трампове владавине.

Други разлог је тај што је највећи тајвански и светски произвођач чипова по уговору "ТСМЦ", након вишегодишњих притисака владе у Вашингтону, одлучио да одступи од своје деценијске праксе производње чипова искључиво на Тајвану или у матици Кини и отвори нове, скупе фабрике у САД и другим земљама војнополитичким савезницама Вашингтона, као што су Јапан и Немачка. Ово зато да би се омогућило стабилније и трајније снабдевање тих привреда дефицитарним чиповима промера између шест и три нанометра, који налазе примену у суперкомпјутерима и неопходни су за развој вештачке интелигенције, и предупредио погубни сценарио у којем, услед рата у Тајванском мореузу, долази до потпуне несташице тих производа стратешког значаја у САД и на колективном Западу.

"ТСМЦ" је практично једино предузеће у свету које је способно да поуздано изради тако напредне чипове и пристанак те корпорације да у САД изгради чак две фабрике за њихову производњу значи ће и неизбежан трансфер технологија и знања, будући да ће стотине тајванских инжењера прећи да ради у САД, где ће онда сигурно постати мета домаћих компанија попут "Нвидије" и "Интела". Те америчке компаније до сада су знатан део чипова који су уграђивале у апарате под својим брендом заправо поручивале од "ТСМЦ"-а са Тајвана.

Дан након Трамповог интервјуа Блумбергу вредност деоница "ТСМЦ" на берзи је пала за 30 милијарди долара.

Економски опртунизам?

Мада Трампова дипломатски гледано неодмерена изјава иде у прилог властима у Пекингу, већина аналитичара у Источној Азији је врло опрезна у њеном тумачењу, будући да је у САД тренутно у току изборна кампања, када се дају многе оштре изјаве. 

Даље, управо је администрација бившег председника Трампа та која је почела да уводи високе царине на кинеске увозне артикле, а не треба ни заборавити да је након отпочињања епидемије ковида-19 Трамп за њу отворено окривио власти у Пекингу и нови корона вирус јавно називао "кинеским вирусом". 

Пуно тога у вези политике према Пекингу и Тајпеју зависиће и од тога којим људима ће се Доналд Трамп окружити након евентуалне победе на изборима и доласка на власт. Познато је да су кадрови попут Џона Болтона и Мајка Помпеја, који су служили у његовој претходној администрацији, били изразито антикинески настројени и здушно подржавали Тајван у његовим настојањима да се економски што више одвоји од матице Кине и политички и војно чвршће приклони Вашингтону.  

Многи аналитичари у Азији, у том погледу, сматрају да сепаратистичке власти на Тајвану, које последњих година очигледно настоје да полако еродирају принцип једне Кине и прошире де факто независност свог острва, не треба да брину да би их САД у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима напустиле у том настојању. 

Они подсећају на сличне бомбастичне изјаве с почетка претходног Трамповог мандата о томе како САД неће штитити европске чланице НАТО ако оне не увећају издвајања за одбрану, као и његов захтев Јапану да одвоји више новца за одбрану и држање америчких трупа на својој територији. Тадашњи јапански премијер Шинзо Абе те Трампове примедбе брзо је неутралисао тако што је формулисао програм јапанских инвестиција у САД у висини од 15 милијарди долара и упутио се у Трампов дом на Флориди, где је са домаћином развио присни лични однос, између осталог, играјући с њим голф. Тако Трампова идеја да Јапан увећа годишња издвајања за присуство америчких трупа на својој територији са две на осам милијарди долара, на крају, није била реализована.

Та прошла искуства, дакле, сугеришу да, ако би власти на Тајвану отвориле своје трезоре и на неки начин допринеле смањењу америчког дефицита у трговини с њима (који је у 2022. износио око 50 милијарди долара), драстични заокрет у америчкој политици према Тајвану под Трампом био избегнут.

Ипак, тајвански премијер Чо Ђунтаи морао је да изађе пред камере како би умирио домаћу јавност. Он је нагласио да је однос САД и Тајвана чврст попут стене и додао да ће његово острво "преузети више одговорности за сопствену одбрану".