Бајденова изјава о Тајвану узбуркала духове у Азији

Амерички председник Џозеф Бајден, у склопу своје азијске туре, налази се у званичној посети Токију, где се јуче сусрео са премијером Фумијом Кишидом.

Лидери две од три највеће светске економије разговарали су о широком спектру питања као што су заједничко парирање наоружавању Демократске Народне Републике Кореје, начинима за пружање помоћи Украјини и санкционисање Русије, јаче економско повезивање земаља индопацифичког региона, али и, за Јапан посебно битно, методима за предупређивање евентуалне кинеске интервенције на острву Тајван.

Посебни одјек у источноазијским политичким круговима и медијима изазвала је изјава председника Бајдена коју је дао на конференцији за штампу након састанка са домаћином када је на питање о томе да ли ће САД подржати Тајван војном интервенцијом у случају евентуалног кинеског напада на то острво одговорио потврдно. Амерички лидер рекао је да се његова земља већ обавезала на војну помоћ Тајвану и додао да, "мада његова влада остаје привржена политици једне Кине", што подразумева признање територијалне целовитости најмногољудније земље света и Пекинга као јединог легално репрезента те територије, сматра да "идеја да би он (Тајван) могао бити заузет силом није прикладна".

Та изјава са примесама логичке гимнастике, у којој се признање суверенитета над територијом одваја од признања права на деловање оружаних снага на њој, дубоко је разочарала и узнемирила званични Пекинг.

У првим реаговањима кинески званичници су изјавили да се Вашингтон игра ватром, те да би могао да се њоме опече, и поновили да је Тајван неотуђиви део кинеске територије и унутрашњи политички проблем најмногољудније земље света. 

И пре доласка Бајдена у Токио, кинески државни медији су истицали да реторика Вашингтона, који последњих месеци гласно упозорава светску јавност на могућност да би Кина по угледу на Русију могла да ускоро крене у војно решавање тајванског питања, све више одступа од принципа једне Кине, наводећи као пример то да је са званичне интернет странице америчког министарства иностраних послова (Стејт департмента) избрисана реченица "Тајван је део Кине".

Они су такође упозоравали да повезивање проблема Тајвана са конфликтом у Украјини и заоштравање америчког става по тајванском питању представљају "паљење шибице непосредно уз највеће буре барута у кинеско-америчким односима".

За кинеске званичнике, наиме, нема дилеме да су случајеви Украјине и Тајвана суштински другачији и да је њихово довођење у исту раван злонамерна активност која за циљ има јачање де факто независности Тајпеја од матице Кине јер служи да оправда наоружавање Тајвана и политичке и економске притиске на Пекинг. 

Блеф који има ефекта?

Мада је Бајденова једна од најотворенијих изјава до сада у вези питања да ли би САД директно војно учествовале у "одбрани" Тајвана, постоје извесне основе за сматрати је за врсту политичког блефа - вербалног инструмента за одвраћање који не мора заиста бити праћен и конкретним деловањем.

Најпре, она долази у контексту рата у Украјини, где Вашингтон, мада улива десетине милијарди у снабдевање Кијева војном опремом, врши обуку и, чини се, пружа обавештајне услуге, није директно упутио своје снаге у окршај. Такав став САД, страхују у Тајпеју, Токију, па и Вашингтону, могао би да индиректно охрабри Кину да интервенише јер је наводи на помисао да ће се оне и у будуће уздржавати од директног сукобљавања са другим нуклеарним силама. У том смислу, Бајденова изјава је била неопходна као инструмент који ће уздрмати Кину у том уверењу.

Такође, врло битно, одмах по отпочињању руске интервенције у Украјини, бивши јапански премијер Шинзо Абе, који је и даље посланик у парламенту и шеф највеће фракције унутар владајуће Либерално-демократске партије те стога врло утицајан, јавно је затражио од Вашингтона да оконча стратегију амбивалентности према Тајвану и јасно стави до знања да ће не само логистички, већ и директно војно бранити Тајван у случају агресије.

Поменута америчка стратегија састојала се у демонстрацијама силе у Тајванском мореузу, посетама ратних бродова тајванским лукама и великим испорукама наоружања властима у Тајпеју, али и двосмисленој реторици, која би на моменте одавала утисак да је Вашингтон спреман да жртвује своје војнике на олтару савезништва с Тајваном, а на моменте да заправо очекује да армија и становници тог острва у западном Пацифику сами себе заштите у случају оружаног сукоба.

Јапан је, наиме, витално заинтересован да се САД недвосмислено изјасне да ће својим снагама бранити Тајван ако дође до рата због тога што се Тајван налази на свега 108 километара од најјужнијег јапанског острва Јонагуњи. Токио страхује да би његов суверенитет над мноштвом јапанских острва која административно припадају префектури Окинава, као и морски и подводни ресурси у простору међу њима, били угрожени ако би контрола над Тајваном пала у руке владе у Пекингу.

Такав развој ситуације драстично би погоршао и положај Јапана у територијалном спору са Кином око сићушних острва Сенкаку (кинески "Диаоју") у Источном кинеском мору, која леже на богатим изворима нафте и природног гаса.

Отуд, то што је Бајден на тражење највиших фигура у јапанској политици управо у престоници Јапана дао изјаву да ће његова земља силом бранити Тајван од евентуалне агресије може се протумачити као удовољавање домаћинима и покушај одвраћања пре него истинита жеља да се Вашингтон директно сукоби са Пекингом. 

Кина не само што поседује људство, технику и економску моћ, већ је за њу Тајван, острво са 23 милиона становника углавном кинеског порекла, има политичку, култоролошку па и војну важност која далеко надилази геостратешки значај који оно има за САД - Вашингтон у подршци Тајвану најпре види сузбијање моћи Кине, приступ и контролу над економски важним морским путевима (Тајванским мореузем, Источним и Јужним кинеским морем), а онда и заштиту својих војних база и у Другом светском рату стечених прекоморских територија у Пацифику.

Ипак, мада се можда на први поглед чини да због географског положаја Тајвана, који се налази врло близу кинеској обали, САД не би могле и да хоће да помрсе рачуне Кини у случају да она пожели да војним путем реинтегрише Тајван, треба истаћи да Вашингтон има крупне војне ефективе на оближњим острвима Гуам и Окинава, те велике поморске групе које стално патролирају у Јужном и Источном кинеском мору. Такође, у свом евентуалном војном напору би, извесно, имао и помоћ Јапана, који поседује врло солидну армију. Зато је сигурно да војни планери у Пекингу озбиљно схватају претње Вашингтона.

Отуд, блеф или не, влада у Пекингу не може остати равнодушна и вероватно је истински узнемирена реториком председника Бајдена и његове администрације. 

Нови подстицај за трку у наоружању, па можда и за рат

Бајденов наступ на конференцији за штампу у Токију, дакле, у Кини се доживљава као опасно потпиривање ватре које лако може одвести у даљи политички, економски, па и оружани конфликт. Земље азијско-пацифичког региона које су неутрални посматрачи такође могу осетити немир због ескалације у америчкој реторици - стрепњу да се регион за корак приближио ратном обрачуну великих сила који као да га неумитно очекује у релативно блиској будућности. 

Међутим, власти у Тајпеју и Токију Бајденову изјаву су дочекале с олакшањем и захвалношћу, јер је доживљавају као снажан сигнал који има ефекат одвраћања и стога делује стабилизационо.

Јапански премијер Кишида после састанка са Бајденом изјавио је да ће његова земља направити корените промене у издвајању за војне потребе, што се тумачи као дефинитивна одлука Токија да дуплира буџет за одбрану, са садашњег око једног процента БДП-а на два посто, што је НАТО стандард и повећање које Америка тражи још од Трамповог председниковања, те тема о којој се у Земљи излазећег сунца нарочито пуно говори од почетка руске интервенције у Украјини. 

Чини се реалистичним и да ће Кина, суочена са отвореном претњом да ће се САД силом умешати у евентуални сукоб, још више уложити у јачање своје морнарице, ваздухопловства, ракетних јединица и нуклеарног арсенала. Сукоб у Украјини и америчка реакција на њега у источној Азији тако дају нови подстицај већ захукталој трци у наоружању у четворуглу Кина-САД-Јапан-Тајван.

Поједини аналитичари у источној Азији данас чак пишу да би Бајденова изјава у Токију могла да испадне контрапродуктивна - да, уместо да одврати, подстакне Пекинг да изврши превентивни удар док америчке трупе још нису у позицији да пруже адекватну заштиту Тајвану. Они је због тога оцењују као неодмерену, па и погрешну.