(Не)видљиве границе: Зашто неке земље унутар Шенгена не одустају од граничне контроле

Стотине хиљада фудбалских навијача дошло је у Немачку за време Европског првенства. У циљу безбедности током тог турнира, домаћини су на својим границама увели праксу насумичних контрола. Тренутно се у Немачкој дискутује о томе да ли би (и ако да: колико?) имало смисла те наставити с тим привременим граничним контролама према суседима у ЕУ.

Контроле људи који прелазе границе у тзв. "шенгенском простору" су заправо забрањене према праву ЕУ. Могуће је њихово привремено, односно временски ограничено увођење, али само под строго дефинисаним условима. Земље-чланице Шенгена су све чланице Европске уније осим Ирске и Кипра – и још: Швајцарска, Лихтенштајн, Норвешка и Исланд. Шенгенски простор добио је име по истоименом селу у Луксембургу у којем је 1985. потписан први споразум о укидању граничних контрола. Документ је тада потписало пет европских држава.

"Срце интеграције"

Путнички саобраћај је део европског унутрашњег тржишта. Он предвиђа слободу кретања људи, робе, капитала и услуга у читавој Европској унији и зову га обично: "срце европске интеграције". Путовање без граничних рампи и без контроле "остаје један од крунских драгуља европске интеграције", рекао је, рецимо, потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас.

Сваке године 420 милиона грађанки и грађана ЕУ и око 500 милиона посетилаца из земаља које нису чланице Уније профитира од предности шенгенског простора. А претпоставка за укидање контрола на унутрашњим границама је ефикасна контрола спољних граница ЕУ, око чега су договорени и посебни критеријуми.

Али, контрола спољних граница је, према мишљењу бројних министарки и министара унутрашњих послова земаља-чланица ЕУ – још увек мањкава. То се поготово уочава од 2015. и почетка великих мигрантских кретања с подручја Блиског и Средњег истока, преко Грчке и Италије, у смеру Европске уније. Многи се отада жале на недовољно добру заштиту спољних граница Уније. Аустријски министар полиције Герхард Карнер у октобру 2023. је рекао: "Шенген никада није био у тако лошем стању као сада." Он сматра да људи без пасоша и без визе могу сувише једноставно да уђу у Европску унију.

Транзитне и земље дуж такозване "балканске руте" у које су стизали мигранти зато су почеле да уводе контроле на међусобним границама. На граници између Аустрије и Немачке контролише се без престанка још од 2015. Француска је контроле увела након стравичних терористичких напада 2015. и 2016. Европска комисија у свом извештају о ситуацији у зони Шенгена ипак напомиње да контроле на унутрашњим границама нису систематске, већ да се ради практично само о насумичним контролама сумњивих особа. Додаје се и да такве контроле по правилу не изазивају веће застоје у прекограничном саобраћају.

Временски ограничене контроле

Као алтернатива "видљивим" контролама с класичним рампама, Европска комисија је препоручила формирање мешовитих патрола из више земаља, које би онда у залеђу, дакле иза границе, контролисале папире, визе и документе – и то на спонтано организованим контролним пунктовима. Осим тога, сматра се и да је добра пракса контроле путника у појасу до 30 километара с обе стране границе, и то без икаквог повода, односно сумње. Трајне и видљиве контроле на границама су "последње средство", стоји у "Граничном кодексу Шенгена", документу који је недавно прерађен и који су усвојиле све земље чланице.

Дозвољене су систематске граничне контроле у контексту посебно високе (потенцијалне) опасности, односно великих догађаја као што су Олимпијске игре, самити групе Г7 или велики фудбалски турнири као што је био ЕУРО 2024. Контроле се морају ограничити на максимално шест месеци и у сваком појединачном случају мора се образложити због чега нека земља жели да их уведе.

Али, у пракси земље-чланице те изузетке од правила продужавају и по неколико пута, и то с општим разлозима као што су притисак миграција, опасност од тероризма, безбедносне бриге након руске инвазије у Украјини, односно све израженијим антисемитизмом након терористичких напада Хамаса и израелске операције у Појасу Газе.

Европска комисија онда опомиње земље-чланице да граничне контроле уводе само у најнужнијим случајевима, али више од тога не може да учини. Контроле на унутрашњим границама се, наиме, не морају одобрити, довољно их је само "пријавити" Комисији четири недеље пре увођења. Могуће је и увођење граница по хитним поступку, без рока од четири седмице: на пример у случају неке ванредне ситуације, попут покушаја веће групе миграната да преко спољне границе уђу у Европску унију.

Има ли смисла уводити контроле?

У Немачкој неки представници странака ЦДУ, Либерала, али и синдиката службеника полиције тврде да су граничне контроле унутар Шенгена, уведене због Европског првенства у фудбалу, биле веома ефикасне, и да их због тога не треба укидати, већ да би их требало продужити.

Стручњаци из Европске комисије, који не желе да се њихова имена наводе, објашњавају да је ангажовање 22.000 додатних припадника полицијских снага, односно контрола 800.000 особа, свакако морало да доведе до бројних додатних "погодака". Али, уједно напомињу да таква врста полицијског посла не мора нужно да се ради на самој граници: 800.000 додатних контрола на ауто-путевима даље од граница, на железничким станицама или другим неуралгичним тачкама, можда би резултирале сличним успесима, сматрају они.

Осим тога, немачка полиција је успела да ухапси око хиљаду особа за којима је био расписан налог за хапшењем. У овом тренутку у немачкој је иначе расписано око 180.000 таквих налога.

Немачка полицијска статистика криминала показује да је укупан број кривичних дела земљи од увођења Шенгена опао. У 1995. Немачка полиција је регистровала 6,6 милиона кривичних дела, а у 2023. години их је било 5,9 милиона.