Савез око левичара однео победу у Француској, влада ипак на дугачком штапу

Грађани Француске јуче су у другом кругу гласања донели коначну одлуку о новом сазиву парламента. Убедљиви победник у првом кругу била је десничарска странка Национално окупљање, коју предводе Марин ле Пен и Жордан Бардела. 

Међутим, у другом кругу догодило се изненађење. Национално окупљање је на трећем месту, а на првом месту левичари, док је на другом месту групација око председника Мануела Макрона, што се није очекивало.

Неформално савезништво левог фронта и групације окупљене око Макрона спречило је да Национални фронт формира владу.

Важност избора у Француској превазилази границе ове земље, пратили су се и у Бриселу и у другим престоницама.

Оно што избија у први план је да се успон деснице није догодио, што је добра вест за умерени центар. Међутим, нико нема апсолутну већину, а такве ситуације су ретке у Француској.

Станислав Сретеновић, научни саветник Института за савремену историју и професор по позиву на Универзитету Сорбона у Паризу сматра да је рекордна излазност довела до тога да Национално окупљање остане без могућности да формира владу.

"Француски систем је тако направљен да у други круг могу да уђу сви који имају 12,5 одсто гласова. Обичај је да се трећи повлачи и позива да гласају за другог како би победили првог. Тако да су у другом кругу успели да победе Национални фронт. Међутим, имамо три блока од кога нико нема већину", каже Сретеновић.

Према његовом мишљењу, биће тешко да се формира влада јер левичарски блок у себи садржи различите партије, тешко замислити да ће и тај блок опстати.

"Као прво биће тешко да се одржи коалиција у оквиру левог блока, "брак из рачуна" да се победи Национални фронт, тешко да ће се одржати. Различити програми, различити лидери, тешко да ће доћи до потребне већине. Тешко ће се владати Француском, можда ће се систем блокирати или ће се формирати већина по одређеним питањима", каже Сретеновић. 

"Казна Макрону због спољне политике"

Истиче да се француска политичка сцена променила.

"Макрон је током мандата имао успоне и падове, изгледао је као победник после кризе око "жутих прслука" и пензионог фонда, али се то акумулирало. У спољној политици наступио са нелогичним поступцима. То француски бирач није прихватио и зато га је делимично казнио", напоменуо је Сретеновић.

Када је реч о односима између Француске и Србије они су дефинисани, кренули су узлазном путањом од 2019. године.

"Памтимо Макронов говор на чистом српском језику. Од тада се развија економија, Французи улажу у Србију, запошљавају 11.000 српских радника. Али Србија није приоритет француске спољне политике", нагласио је Сретеновић.

Говорећи о насиљу на улицама у Француској, каже да је страх од сукоба био део стратегије појединих групација у кампањи. Сматра да ће до незадовољства доћи, али да то неће ескалирати.