Други круг председничких избора у Ирану – Масуд Пезешкијан или Саид Џалили

У Ирану, јутрос у осам сати по локалном времену, почео је други круг председничких избора. Грађани Ирана бирају између Масуда Пезешкијана и Саида Џалилија. Избори се одржавају годину дана пре рока, након што је ирански председник Ебрахим Раиси погинуо у авионској несрећи у мају.

Грађани Ирана почели су да гласају у другом кругу председничких избора, саопштио је министар унутрашњих послова Ахмад Вахиди за државну ТВ, након што више од 60 одсто бирача није изашло на гласање у првом кругу избора одржаном 28. јуна.

Ирански гласачи бирају наследника Ебрахима Раисија, који је у мају погинуо у хеликоптерској несрећи, а у други круг прошли су умерени кандидат Масуд Пезешкијан и бивши нуклеарни преговарач Саид Џалили.

Оба кандидата обећала су да ће оживети економију, оптерећену лошим управљањем, државном корупцијом и санкцијама.

Бирачка места отворена су у осам сати по локалном времену, а затварају се у 18 часова, али се избори у Ирану обично продужавају до поноћи.

Коначан резултат другог круга избора биће објављен у суботу, иако би првобитни резултати могли бити познати раније.

Аналитичари оцењују да победа противника Запада Џалилија не би донела велике промене ни у унутрашњој, ни у спољној политици Техерана, а да би Пезешкијан могао да унапреди прагматичну спољну политику, ублажи тензије са Западом и побољша изгледе за друштвену либерализацију и политички плурализам у Ирану.

Рекордно ниска излазност у првом кругу

Врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи признао је да је излазност у првом кругу мања него што је било очекивано, али је истакао да је погрешно претпоставити да се они који су били уздржани у првом кругу противе исламској владавини.

Одзив бирача је опао у протекле четири године, а критичари тврде да то показује да се смањује подршка исламистичкој владавини, услед све већег незадовољства јавности због економских тешкоћа и ограничавања политичких и друштвених слобода у земљи.

Само 48 одсто бирача учествовало је на изборима 2021, када је Раиси преузео власт, а да је излазност на парламентарним изборима у марту била 41 одсто.

Избори у Ирану одржавају се у тренутку ескалације регионалних тензија због рата између Израела и Хамаса у Појасу Газе и сукоба Израела и либанског Хезболаха, као и појачаног притиска Запада на Иран због нуклеарног програма Техерана.