Избори за ЕП: Шта главне политичке партије у кампањи кажу о проширењу и Балкану

Партије деснице подељене су око проширења. Десница у Западној Европи је изричито против, док на истоку подршка проширењу варира у зависности од тога да ли је реч о Западном Балкану или Украјини.

У кампањи за претходне европске изборе 2019. године, у дебати на француској ТВ, представници десет од укупно дванаест изборних листа су на питање да ли подржавају чланство Србије у ЕУ одговорили – негативно.

Нема сумње да би сличан одговор био и за било коју другу земљу Западног Балкана. Био је то више одраз доминантног политичког расположења не само у Француској, него израз неког конкретног става према Србији.

Избори пет година после

Пет година касније, јесу ли ставови у изборној кампањи битно другачији?

Избори 2024. одвијају се у потпуно другачијем геополитичком контексту. Рат у Украјини вратио је у последње две године дебату о проширењу високо на агенду ЕУ. Европски лидери начелно и на речима више не доводе у питање пријем нових чланица, а о проширењу говоре као стратешком, геополитичком "улагању у безбедност и просперитет континента".

Предизборна кампања за европске изборе, међутим, не оставља утисак да је проширење један од приоритета ЕУ.

У предизборним програмима главних политичких група о проширењу се говори укратко, махом у оквиру неких других тема, без развијених предлога како и када да се дође до тог циља. У недавној ТВ дебати водећих кандидата за председника Европске комисије, од укупно сат и 45 минута, о проширењу се говорило мање од пет минута.

Шта кажу народњаци

Европски народњаци, највећа политичка група у ЕП, у свом изборном програму кажу да Европа мора да одржи обећање о чланству дато Западном Балкану, Украјини, Молдавији и Грузији. С друге стране, истичу да земље кандидати морају пре тога да буду потпуно спремне за чланство.

"Не желимо бескрајан процес, али свака земља мора да испуни Копенхашке критеријуме да би приступила ЕУ", каже програм народњака. Европски народњаци истичу и да у међувремену треба понудити "међукораке" и ближу сарадњу, како би се припремило проширење – сигнал да подржавају концепт постепене интеграције, већ у фази приступања.

Европски социјалисти и демократе, друга по снази политичка група у садашњем парламенту, у свом изборном програму обећава да ће спровести "ефективну политику проширења, почев од Западног Балкана". И они инсистирају на томе да све земље морају да испуне критеријуме.

Социјалисти сматрају да ЕУ мора да одреди које унутрашње реформе су неопходне. "Следећи мандат парламента искористићемо да ојачамо капацитет ЕУ да делује у проширеном саставу, уз циљане измене европских уговора", наводе.

И европски либерали из групе "Renew" подржавају проширење и "појачану сарадњу" са Западним Балканом, у складу са "стратегијом проширења".

"Европски просперитет и безбедност уско су повезани са процесом интеграције и унапређењем мира, демократије, поштовања људских права и владавине права у региону Западног Балкана и будућношћу региона у јакој и реформисаној ЕУ", наводе.

Ово су додуше једине две реченице о проширењу у иначе обимном изборном програму европских либерала, без назнака шта би конкретно на овом пољу требало да се догоди у наредном мандату.

Зелени: Обећање мора бити испуњено

Највећу пажњу проширењу у свом програму посветили су европски Зелени. Нови импулс за политику проширења, по њима, већ одавно касни. И Зелени наглашавају да обећање чланства, дато Западном Балкану, Украјини, Молдавији и Грузији мора бити испуњено.

"Све европске земље које настоје да буду део ЕУ и које деле наше вредности морају бити прихваћене на путу ка чланству у ЕУ. Они треба да добију сву подршку која им је потребна за испуњавање критеријума", пише у програму ове групе.

Зелени сматрају да је проритет владавина права, као и да приступ заједничком тржишту и европским фондовима земаља кандидата треба да зависи од испуњавања критеријума у овој области. Ова група се залаже и за "превазилажење" једногласног одлучивања земаља чланица о проширењу, оцењујући да то омета и кочи процес.

Зелени верују да је проширење одувек процес са геополитичким импликацијама, заснован на заједничким вредностима и "најбоља шанса" за трајни мир и безбедност у Европи.

Десница против проширења

На десној страни политичког спектра, ситуација је компликованија.

Партије крајње деснице у Западној Европи се изричито противе сваком даљем ширењу ЕУ.

Пример за то је партија Герта Вилдерса у Холандији или Национално окупљање Марин ле Пен у Француској. Жордан Бардела, политичар у успону и предводник листе француског Националног окупљања на европским изборима, тврди да би пријем Украјине и Западног Балкана била "чиста лудост".

Слично мисле и на француској крајној левици, која у пријему сиромашнијих земаља источне Европе и Балкана види пре свега увоз јефитине радне снаге и нелојалну конкуренцију. По правилу, у Западној Европи се проширењу противе евроскептичне странке, које се залажу за суверенистички концепт "Европе нација", уз што мању улогу и овлашћења Брисела.

Десница у источној Европи подељена

Десница у источној Европи је подељена око проширења, у зависности од тога да ли је реч о пријему Западног Балкана или Украјине.

Партија мађарској премијера Виктора Орбана се залаже за брзи пријем Србије и других у региону, али је скептична према чланству Украјине. Будимпешта управо ових дана блокира планове да се крајем јуна одржи прва међувладина конференција на којој би ЕУ отворила преговоре о чланству са Украјином. С друге стране, десница у Пољској је много заинтересованија за Украјину него за Западни Балкан.

Ипак, чак и ако дође до значајног раста деснице, очекује се да ће ставове Европског парламента у односу на проширење и у наредних пет година формулисати партије центра – народњаци, социјалисти, либерали и зелени.

Осим тога, не треба заборавити политику проширења ЕУ не води Европски парламент, већ пре свега земље чланице и Европска комисија.