Америчка амбасада у Бејруту поново мета – историја напада дуга четири деценије

Наоружани Сиријац ранио је члана обезбеђења америчке амбасаде у предграђу Бејрута у нападу на зграду дипломатског представништва Сједињених Држава у Либану.

Америчка амбасада потврдила је да у рејону зграде представништва дошло до пуцњаве, али да нико од представника амбасаде није повређен.

Либанска војска је саопштила да је узвратила ватру у пуцњави која је трајала око три сата, а да је нападач рањен и да је на лечењу у болници.

На југу Либана су од лета 2023. интензивирани сукоби између Хезболаха и Израела, паралелно са сукобом у Појасу Газе.

Десетине хиљада Либанаца напустило је југ земље у страху да ће сукоби ескалирати у отворени рат.

Трећи напад на америчку амбасаду у Либану за мање од годину дана

Иначе, ово је трећи напад на америчку амбасаду од септембра 2023. године, када су неименовани нападачи испалили рафал на комплекс дипломатског представништва.

У септембарском инциденту нико није повређен.

Након новог сукоба Хамаса и Израела средином октобра испред амбасаде САД у Либану дошло до демонстрација Либанаца и сукоба са полицијом и војском.

Против демонстраната су тада коришћени сузавци и водени топови када су покушали да уђу у просторије амбасаде.

Повређено је више особа.

Крвави април 1983. године

Америчка амбасада се налази северно од центра Бејрута у обезбеђеној згради дуж руте на којој се налази више контролних пунктова.

На ово подручје је измештена након самоубилачког терористичког напада на америчко представништво у самом Бејруту, 18. априла 1983. године, у којем су погинуле 63 особе.

Зграда је потпуно уништена када је возач "шевролет" камионета напуњеног експлозивом пробио заштитну баријеру и возило закуцао у зид амбасаде.

Неуспешне мисије и улазак маринаца у Либан

Међу погинулима је било 32 Либанаца и 17 држављана Сједињених Држава, од чега осам припадника Централне обавештајне агенције (ЦИА). Погинуо је и нападач, као и 13 држављана других нација.

Терористички напад из 1983. изведен је, како су нападачи тврдили, у знак протеста због присуства америчке војске у Либану.

Одговорност су преузеле Исламски џихад и Хезболах, групе које је подржавала новоуспостављена Исламска Република Иран, након Исламске револуције. 

Грађански рат и одлазак америчке војске

Маринци САД у земљу су ушли годину дана раније, после неуспелих мисија Уједињених нација, Израела и Сирије у решавању кризе настале у грађанском рату између муслиманско-палестинских и хришћанских фракција.

У Либану су заједно са америчком војском ушле и трупе Велике Британије, Француске и Италије.

Већ у фебруару 1984. године, тадашњи председник САД Роналд Реган наредио је повлачење војске из Либана, после напада на америчке касарне у Либану у којима је погинуло више од 240 војника, као и 58 падобранаца француске војске.

Ипак, повлачење трупа није спречило нови терористички напад на америчку амбасаду у Источном Бејруту, у септембру 1984. године. Тада су погинуле 23 особе, као и нападач који је извршио самоубилачку акцију.