Колике су шансе да Трамп изборе прати иза решетака

”Праву пресуду донеће народ 5. новембра”, рекао је Трамп у ходнику њујоршког суда, тврдећи да су пресуда, као и сви остали поступци који се против њега воде, само део завере осмишљене како би му се онемогућио повратак у Белу кућу.

Истовремено, Трамп је најавио да ће се жалити на пресуду, чије је изрицање заказано за 11. јули.

Оптужујући судију да је покварењак, тужилаштво да је подигло оптужницу по налогу администрације Џозефа Бајдена, Трамп је суђење назвао ”намештеним” и ”нечасним”.

Пет жена и седам мушкараца, који су чинили пороту, тако су донели одлуку која би, у даљем следу догађаја, могла представљати прекретницу у процесу избора председника Сједињених Држава, или пак изазвати озбиљан политички лом у земљи дубоко подељеној око решавања низа озбиљних питања – од проблема имиграције, економских недаћа, па све до начина решавања кризе на Блиском истоку.

”Доналд Трамп је, погрешно, одувек мислио да се никада неће суочити са последицама кршења закона зарад личне користи… Осуђен или не, Трамп ће бити председнички кандидат Републиканске странке. Гласачки листић је једини начин да Доналда Трампа држимо даље од Овалне собе”, навела је Баједнова кампања непосредно по изрицању пресуде.

За Трампове противнике унутар Републиканске странке, које су његова сировост и агресивност потпуно скрајнули, пресуда вероватно представља последњу шансу да на мегдан Бајдену пошаљу каквог другог кандидата, или кандидаткињу.

”Пресуда је као звук пожарног звона усред ноћи. Републиканска странка добила је шансу да промени курс и осуђеног преступника не кандидује за председника”, написао је на мрежи ”Икс” Трампов некадашњи саветник за националну безбедност Џон Болтон.

Трамповом саветнику одмах се придружио и републикански конгресмен Ерик Свалвел наводећи да пресуда представља победу идеје да су сви становници САД једнаки пред законом.

Болтон и Свалвел су, међутим, тек део огромне машинерије коју су Републиканска странка и њени бирачи у стању да покрену како би, на биралиштима, из Беле куће сменили администрацију демократа.

Претходне две године, откако мањим или већим интензитетом траје политички дуел Трампа и Бајдена, друга, већа и много гласнија групација унутар Републиканске странке подржала је амбицију некадашњег председника да се још једном окуша на челу најмоћније државе на свету.

Пре него што покуша да испуни те амбиције, Трампа чекају још три, политиком много набијенија суђења у Вашингтону, на Флориди и у Џорџији у којима је оптужен за сијасет недела, од подстицања нереда у престоници непосредно после претходних избора, кажњиве злоупотребе поверљивих докумената и саучесништва у покушају да се противзаконито промени исход избора 2020. године.

Ту се, наравно, не завршава списак Трампових правних невоља, пошто му је њујоршки суд прошле године наложио да колумнисткињи И Џин Керол исплати пет милиона долара због клевете и сексуалног злостављања, те још 83 милиона због штете коју је нанео њеној репутацији.

Такође, први је амерички председник против кога је у два наврата, успешно, покренут поступак импичмента – први пут због покушаја уцене украјинског председника Володимира Зеленског, а затим и због подстицања побуне после пораза на изборима.

Остаје, међутим, нејасно како ће Републиканска странка и бирачи реаговати на Трампове правосудне авантуре, посебно они који ће гласати у државама које ће одлучити ко ће бити наредни председник САД.

Прецизније, остаје отворено питање да ли пресуда њујоршког суда због дела ”куповине ћутања”, које Американци сматрају мање-више редовном појавом у великим компанијама, може представљати елемент који ће елиминисати Трампа из трке за други мандат у Вашингтону.

То се посебно односи на бираче у Мичигену, Висконсину, Пенсилванији, Џорџији, Невади, Северној Каролини и Аризони, од чијих ће гласова зависити ко ће у наредне четири године водити Америку.

За Бајдена, списак држава је још краћи јер, суштински, до 5. новембра мора да убеди већину гласача да му поклоне поверење само у Пенсилванији, Мичигену и Невади, како би обезбедио други мандат у Белој кући.

Лошу вест за демократе, свакако, представља чињеница да Бајден у све три државе заостаје за Трампом и да, уколико жели победу, у остатку Америке мора да понови резултат из 2020. године.

Додатну недаћу за демократе представља чињеница да Бајденове резултате у Белој кући подржава рекордно низак број Американаца, те да је у односу на исти период пре четири године изгубио озбиљан постотак подршке међу младим гласачима, као и Афро и Латиноамериканцима.

Истовремено, бирачи су и те како свесни Трампових недостатака, пре свега због његове упадљиво транспарентне агресивности, те начина на који проблеме претвара у политичку предност.

”Моје жртвовање је и ваше жртва, али ће моје искупљење бити и ваше”, поручивао је присталицама током претходног суђења, после којег је прикупио рекордну своту новца за финансирање кампање.

Правне недаће је претворио у најмоћније оруђе кампање, као и тачку око које је окупио најутицајније републиканце, који су, заклињући се да бране библијске вредности, оптужбе звезде филмова за одрасле против Трампа називали срамним.

На Трампову страну прешла је и булумента његових дојучерашњих ривала, попут сенатора Марка Рубија, или некадашње амбасадорке у УН Ники Хејли, код којих су критике место уступиле безрезервној подршци, махом након што им је обећао високопозиционирана места у будућој администрацији.

Хејли је, док је постојала макар и теоретска шанса да се докопа републиканске номинације, тврдила да је свака реч коју Трамп изговор лаж, да је ментално неспособан да води државу, те да је директан кривац за лоше резултате републиканаца на изборима 2018, 2020. и 2022. године.

”Сви знају каква је он пошаст и какву ће штету наставити да наноси партији, али су превелике кукавице да то кажу наглас. Ето, ја се не плашим да наглас изнесем истину ма колико болна била”, говорила је Хејли, пре него што се, очекивано, прикључила већини и обзнанила да ће гласати за Трампа.

Сличан ниво моралне флексибилности показали су и неки од најмоћнијих ”вукова са Вол стрита”, попут Стивена Шварцмана који се, зарад наводног растућег антисемитизма, јавно покајао због грехова из прошлости и подржао Доналда Трампа.

Трамп, са своје стране, обећао је да ће ”пропадајући нацију” вратити са ивице катастрофе, као и да ће спречити неизбежну ноћну мору у којој би Кина била најмоћнија држава света.

”Коначни обрачун”, како је назвао предстојеће председничке изборе, Трамп би, иако су шансе за тако нешто заиста мале, могао да посматра или води из затвора.  

Иако први у много чему, Трамп не би био први председнички кандидат који иза решетака посматра како људи заокружују његово име на листићу. Ту границу је још 1920. године избрисао социјалиста и синдикални лидер Јуџин Дебс, који је на председничким изборима 2020. године освојио око 900.000 гласова, иако је гласање посматрао из затвора у којем је завршио због покушаја да организује побуну.

Током кампање, обећавао је да ће, у случају победе, прво помиловати себе.

Трамп је пак нацији обећао да ће, када победи, први дан мандата бити диктатор. У наредним ће, како је рекао, поново учинити Америку великом, а затим, један по један, решити све светске проблеме.