недеља, 07.04.2024, 20:00 -> 12:20
Извор: РТС, Би-Би-Си, Ројтерс, Гардијан, Вашингтон пост
Аутор: Михајло Драшкић
štampajЈедна држава, сукоб два племена и 800.000 жртава – три деценије од геноцида у Руанди
Навршава се тридесета годишњица геноцида у Руанди, где је за око 100 дана побијено најмање 800.000 људи – углавном етничких Тутсија и умерених Хутуа. Паравојне формације убијале су народ, комшија је усмртио комшију, жртве су пребијане на смрт, писало је у медијским извештајима из 1994. Председник Пол Кагаме, који је раних деведесетих предводио побуњенике против Хутуа, данас оптужује међународну заједницу за држање по страни. Последице геноцида у Руанди се осете и данас, док је расправа о етничкој припадности забрањена.
Међународна заједница нас је изневерила, истакао је председник Руанде Пол Кагаме у говору поводом три деценије од почетка геноцида над Тутсима и умереним Хутуима у којем је током три месеца 1994. године убијено око 800.000 људи.
"Руанда је била потпуно понижена. Лекције које смо научили урезане су у крв", говорио је Кагаме пред светским лидерима и грађанима Руанде.
Насиље у Руанди је избило после смрти председника Жувенала Хабијаримане, из редова Хутуа, који је погинуо у авионској несрећи 6. априла 1994, а завршено је у јулу исте године када је Патриотски фронт Руанде (РПФ), побуњеничка група предвођена Тутсима, поразио владине снаге.
Напад је изазвао покољ над мањинским народом Тутси и Хутуима који нису прихватали акције њихових милитантних одреда. Свакодневно је убијано и по 10.000 људи, а "збрисано" је око 70 одсто популације народа Тутси – уједно и 20 одсто грађана Руанде.
Геноцид је окончан када је РПФ дошао из Уганде и преузео контролу у Руанди. Њихове снаге су убрзо по преузимању власти усмртиле на хиљаде Хутуа у знак одмазде, мада РПФ пориче да су акције плански организоване.
Говором Кагамеа и званично је отпочела недеља жалости у целој земљи. Музика, спортски садржаји и филмови се наредних седам дана неће емитовати на радију или телевизији, док су националне заставе већ спуштене на пола копља.
"Кривица међународне заједнице"
Кагаме је положио венац на једној од масовних гробница у престоници Кигалију, где је сахрањено више од 250.000 жртава, захваливши Уганди, Етиопији и Танзанији на помоћи и организовању контранапада против Хуту одреда.
"Многе земље које су данас овде слале су своје синове и ћерке да помогну Руанди. Нису нас изневерили, али међународна заједница, понављам, јесте – да ли због презира или кукавичлука", нагласио је председник Руанде.
Бивши амерички председник Бил Клинтон био је на челу Сједињених Држава када је у Руанди настала криза, која се убрзо претворила у геноцид. САД нису желеле да буду увучене у још један сукоб у Африци, годину дана након што је убијена група њихових војника у Сомалији, известио је касније Вашингтон пост.
Клинтон је у Кигалију, 30 година касније, признао да је "случај Руанда" из 1994. највећи неуспех његове администрације, док је француски председник Емануел Макрон у видео укључењу навео да су Француска и савезници могли да спрече и зауставе геноцид.
"Нису имали воље да то учине", рекао је Макрон.
Улога Француске и Белгије
Тадашњи председник Француске Франсоа Митеран био је близак савезник владе под вођством Хутуа и председника Хабијаримане, док је Руанда више пута оптужила Француску да је игнорисала сигнале који су указивали да ће доћи до напада на Тутсе.
У то време, у Руанди су се налазиле француске, белгијске и трупе Уједињених нација (УН). Међутим, УН нису имале мандат да зауставе масакр.
Белгијске трупе су се повукле након што је убијено 10 њихових припадника, док су француске снаге успоставиле наводну зону безбедности, која је служила више за сигурносну базу дипломата и француских држављана.
Француска је све до 2021. негирала било какво саучесништво, када је Макрон, на основу извештаја националне комисије, саопштио да Париз "сноси одговорност" за геноцид у Руанди.
Белгија, чија је Руанда била колонија до 1962, извинила се за напад на 20. годишњицу од геноцида.
"Искорените те бубашвабе"
Међутим, побуњеници из редова племена Хуту су 1959. збацили Тутси монархију, након чега је неколико десетина хиљада припадника овог племена избегло у суседне земље.
Део њих је формирао побуњеничку групу – Патриотски фронт Руанде (РПФ) – која је ушла у земљу 1990. Започели су сукоби који су трајали до 1993, када је склопљен мировни споразум.
Покољ је започео 6. априла 1994. године, када су председници Руанде и Бурундија Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира, обојица припадници народа Хуту, убијени у нападу на председнички авион, изнад Кигалија.
Екстремисти Хутуа окривили су РПФ да је организовао гађање летелице и отпочели су брзу, масовну и добро организовану акцију свирепог убијања Тутса. Представници мањинског народа тврдили су да су авион обориле оружане групације Хутуа да би добиле изговор за погром.
"Жртве су убијане, пребијане на смрт, исечене. На хиљаде Тутси жена је отето и држано као сексуално робље", писало је у медијским извештајима.
Покренута је и пропагандна машинерија Хутуа, који су преко телевизије и радио станица пропагирали отворену мржњу према Тутсима и свима који им помажу.
"Искорените те бубашвабе", одјекивало је са разгласа и радија.
"Наоружана милиција убијала је читаве породице. Комшије су ликвидирале комшије, а било је и случајева где су мужеви убијали своје жене из племена Тутси, у страху да и сами не буду убијени", писао је Би-Би-Си.
Кагабе је управо био на челу побуњеника из РПФ-а када су уз помоћ војника Уганде постепено успели да протерају Хутуе у Заир, данашњу Демократску Републику Конго, и преузму контролу над Руандом.
ДР Конго, две деценије сукоба и пет милиона жртава
Геноцид у Руанди последично је довео до немира у ДР Конгу који су трајали две деценије, и у којима је погинуло скоро пет милиона људи.
Власти Руанде, коју сада чини РПФ, два пута су наредили инвазију на западног суседа, оптужујући их да дозвољавају деловање Хуту паравојних формација на својој територији.
Међународни кривични суд за Руанду основан је у суседној Танзанији. Десетине званичника осуђено је за геноцид – сви редом су Хутуи.
Ипак, у Руанди постоје и такозвани "Гачача" судови, који се формирају на скоро било којој локацији, да би се убрзало суђење против стотине хиљада осумњичених за геноцид.
Пол Кагаме – три деценије власти
Председник Кагаме је хваљен због трансформације мале и девастиране земље коју је преузео у најтежем тренутку и економски је опоравио. Настојао је да претвори Руанду у технолошко средиште.
Његови критичари истичу да Кагаме, међутим, не трпи конкуренцију и опозиционе шумове, извештавао је Би-Би-Си. Неколицина његових политичких противника страдалa је на нејасан начин.
Поучени искуством из 1994. године, Руанда и њена званична политика не дозвољавају расправу о етничкој припадности. Опозиција, међутим, сматра да иза такве одлуке стоји намера власти о строгој контроли над медијима и политичком сфером, пише Ројтерс.
Трећи седмогодишњи мандат освојио је 2017. године са 98,79 одсто гласова. Четврти је председник Руанде и на тој је функцији од 2000. године. Претходно је шест година био потпредседник.
Коментари