Други дан председничких избора у Русији – излазност прeко 55 одсто, високе мере безбедности

Током првог дана гласања око 35 одсто гласача је искористило своје бирачко право. Излазност на руским председничким изборима другог дана гласања до 14 часова је 50,01 одсто, а подаци су предствљени на сајту ЦИК-а.

Међутим, постоје и рекордери у гласању, па је у појединим окрузима на биралишта већ изашло више од 60 одсто гласача.

У Москви је више од 80 одсто грађана одлучило да не гласа директно на бирачким местима, већ да електронски бира свог председника.

Председник Чеченије Рамзан Кадиров гласао је на руским председничким изборима, а одзив бирача у Чеченији у 15.00 по локалном времену другог дана гласања био је већи од 75 одсто.

Први пут у историји Руси бирају председника три дана, до 17. марта, а 112 милиона бирача може да гласа заокруживањем листића као и раније, електронски од куће, као и електронски на самим биралиштима.

Први резултати очекују се у понедељак и то ће бити прелиминарни резултати, с обзиром на то да се гласа на више начина.

Јуче је забележено неколико инцидената. На пет бирачких места је било покушаја да се убаци боја у гласачке кутије, на неколико места је било покушаја паљења бирачких гласачких кутија. За таква дела руски закони преписују затворске казне до пет година.

Оно што карактерише ове изборе су високе мере безбедности. Оне су присутне и на самим бирачким местима, пролази се више провера да би могло да се приступи гласању. Разлога за то свакако има, с обзиром на то да је од јутра на снази ваздушна опасност у неколико области.

Спречан је и један покушај саботаже на сибирској железници. Агенти ФСБ-а привели су једног, како су навели, агента украјинских трупа који је покушао да изврши саботажу.

Велики број акредитованих медија прати ове изборе што из Русије што из иностранства.

Kо су Путинови противкандидати

Гласање на председничким изборима у Русији почело је на далеком истоку земље и завршава се у недељу увече у Kалињинграду.

Актуелни председник је фаворит на овим изборима. Владимир Путин има 72 године. На место председника дошао је 2000. године и на тој функцији је остао до 2008, када је постао премијер. Поново се вратио на место председника и остао два мандата.

На предлог чувене космонауткиње Валентине Терјешкове да се промени Устав како би Путин могао да се кандидује још два пута, пре три године он је потписао закон који му то омогућава. Тиме је отворена могућност да на власти Путин буде до 2036. године.

На овим изборима има три противкандидата. Николај Харитонов има 75 година. Он је из Kомунистичке партије, коју је некада водио Генадиј Зјуганов. Леонид Слуцки има 56 година из Либерално-демократске партије Русије, на чијем је челу од 2022. и смрти некадашњег лидера Владимира Жириновског. Владислав Даванков има 40 година, из странке Нови људи, чије је оснивање помогао његов отац бизнисмен. Нико од тројице кандидата није критиковао Путина.

Из опозиционог блока, двоје кандидата који су се надали да ће освојити кандидатуру на антиратној платформи, Јекатерина Дунцова и Борис Надеждин, дисквалификовани су због нарушавања процедуре приликом предаје докумената и пропуста у прикупљању гласова за кандидатуру.

Алексеј Наваљни, који је у 47. години преминуо у затвору у Сибиру, био је потенцијални председнички кандидат и оштар критичар председника Путина.

Владимир Путин најавио је побољшање стандарда и квалитета живота.

Западни аналитичари тврде да је Путин сада на врхунцу своје моћи и са новим мандатом, по дужини владавине, надмашио би и једну од његових политичких инспирација – царицу Kатарину Велику.