РТС на изборима у Русији – референдум о Путиновој политици, инциденти и ваздушна опасност

Гласање у Москви, као и целој земљи, протиче са високим мерама безбедносни – велики број полицајаца присутан је на улицама, али и на самим биралиштима.

Упркос јаким мерама, на Телеграму су објављени видео-снимци на којима се види покушаји паљења једне гласачке кутије и убацивање боје у Москви и Вороњежу.

Гранатирано је, такође, једног бирачко место у Херсонској области, али стална ваздушна опасност присутна је у Белгородској области.

О нападима на пограничне руске регионе и покушаје упада, реаговао је и руски председник Владимир Путин, који је навео да је реч о покушају Кијева да утиче на руске председничке изборе, најавивши истовремено одговор.

Када је реч о резултатима избора, очекује се да Владимир Путин добије највећи број гласова.

Излазност ће показати став друштва

Избори, међутим, имају и референдумску улогу јер ће показати, на основу излазности, да ли руско друштво подржава или не одржаву Путинову политику од 2022. године.

Према подацима истраживања, излазност би требало да буде више од 70 одсто, од чега би Путина требало да подржи 80 одсто бирача.

За шефа државе су се, осим Путина, кандидовали и Владислав Даванков, Леонид Слуцки и Николај Харитонов.

Први пут у историји Руси ће председника бирати три дана, до 17. марта, а 112 милиона бирача може да гласа заокруживањем листића као и раније, електронски од куће, као и електронски на самим биралиштима.

Први резултати у понедељак

Изборе уз посматраче Централне изборне комисије посматрају и они који долазе, пре свега из суседних држава. 

Међу онима који прате изборни процес су и посматрачи више странака из Србије.

Прве прелиминарне резултате гласања за трећег председника државе након распада Совјетског Савеза, Централна изборна комисија саопштиће у понедељак, 18. марта.

Првог дана гласања за шефа државе до 18 часова определило се 25 одсто бирача на нивоу целе земље.