Двадесет година после, Шпанија одаје пошту жртвама најсмртоноснијег напада џихадиста на тлу Европе

У јутарњем саобраћајном шпицу 11. марта 2004. године, око седам и тридесет ујутро, детонирано је десет експлозивних направа у четири приградска воза у Мадриду, убивши 192 и ранивши више од 1.800 људи.

Био је то најсмртоноснији терористички напад у Европи од обарања Пан Амовог авиона 1988. године изнад Локербија у Шкотској.

Од напада у Мадриду терористички напади захватили су Европу од Лондона до Париза, Брисела и Нице.

Мадрид је први био на мети Ал Каиде и других џихадиста, а од овог напада 11. март се обележава као Европски дан сећања на жртве тероризма.

Градоначелник Мадрида Хосе Луис Мартинез Алмеида описао је 11. март 2004. године као "дан зла који је изазвао огроман бол и дубоку тугу, али није успео да баци Мадрид на колена".

"Мадриђани су дали пример солидарности који је и данас жив", рекао је градоначелник шпанске престонице.

Само две и по године раније, Сједињене Државе су биле погођене нападима 11. септембра у којима су терористи Ал Каиде убили око 3.000 људи, али када је Мадрид погођен, Европа није одмах помислила на џихадисте покрета који је основао Осама бин Ладен.

Погрешна политичка процена

Датум познат као 11М – шпанска скраћеница за напад 11. марта на воз на станици Аточа и још три која су кренула тамо, догодили су се само неколико дана пре општих избора 14. марта.

У то време, владајућа десничарска Народна партија премијера Хосеа Марије Азнара мислила је да је фаворит у односу на социјалисте предвођене Хосеом Луисом Запатером.

Годину дана раније, Азнарова влада одлучила је да се придружи инвазији на Ирак коју су предводиле САД, упркос широком противљењу јавности. А у наредним месецима, Бин Ладен је претио осветничким нападима на земље које су подржавале инвазију.

Упркос свим упозорењима и доказима, неколико сати након напада у Мадриду, Азнарова влада је јавно окривила баскијску сепаратистичку групу ЕТА.

Истражитељи су убрзо ушли у траг починиоцима преко три бомбе које нису експлодирале, а пронађене су у руксацима и спортским торбама.

Ал Каида је затим преузела одговорност за нападе рекавши да је то одговор на умешаност Шпаније у рат у Ираку. 

Иако друштвени медији нису постојали, сумње у владину верзију брзо су се прошириле, а на масовним скуповима наредног дана демонстранти су исказивали револт према властима, оптужујући их да лажу.

На изборима 14. марта, јавност је масовно гласала, и донела победу социјалистима.

Терориста ухапшен у Београду

Почетком априла, седам осумњичених чланова џихадистичке ћелије који су учествовали у нападу дигли су се у ваздух када је полиција опколила стан у којем су се скривали у југозападном предграђу Мадрида.

У експлозији је такође убијен полицајац који се у Шпанији сматра 193. жртвом напада.

Један од чланова мароканског огранка те терористичке групе Абделмаџид Бушар, осуђен је на 18 година робије због поседовања екслозива и тероризма. Бушар је 2005. године ухапшен у околини Београда са лажним пасошем.

Током контроле докумената у возу полицији је било сумњиво то што је Бушар одбио да говори, па је послала отиске његових прстију Интерполу, који је утврдио да одговарају онима које је Интерполу послала Шпанија.