Свекинески народни конгрес – шта се може закључити о економским и политичким приоритетима Пекинга у 2024. години

Кинески државни буџет за 2024. годину, мада предвиђа резове и штедњу у више области као што је потрошња енергије, садржи ставку о повећању издвајања за одбрану, што посебно привлачи пажњу медија у источној Азији.

У предлогу буџета који је поднет Свекинеском конгресу народних депутата у уторак, Министарство финансија Народне Републике Кине је за одбрану доделило суму чија је протвивредност 232 милијарде америчких долара, што представља раст од 7,2 посто у односу на претходну годину.

То практично значи да кинески војни буџет расте више од седам посто већ трећу годину заредом, мада економија у истом периоду расте стопом од око пет процената или мање.

Страни медији, попут неких јапанских, истичу ту чињеницу, као и реченицу кинеског премијера Ли Ћанга из његовог обраћања народном конгресу у којој каже да ће његова влада радити на изградњи нове врсте међународних односа и супротстављати се хегемонији и малтретирању, те подржавати правичност и правду на међународној сцени – то се тумачи као израз владине посвећености промени досадашњег међународног поретка чију окосницу чине САД. 

Опасност од тајванског сепаратизма

Тренд повећаног раста кинеског издвајања за одбрану несумњиво је последица заоштравања политичке и војне ситуације око Тајвана, који је отпочео 2022. посетом тадашње председавајуће Америчког конгреса Ненси Пелоси Тајпеју. 

Он врло могуће представља и израз схватања да постоји претња да би Тајван могао да даље продуби своју де факто независност од матице, па чак и прогласи де јуре независност. 

Наиме, то острво се већ осам година налази под влашћу Демократске прогресивне партије (ДПП), чије је руководство врло блиско Вашингтону и спроводи политику интензивног наоружавања и економског одвајања од матице Кине. Оно Тајван сматра независном државом и негира консензус из 1992. године, у којем су се Пекинг и Тајпеј сагласили да постоји само једна Кина (што би практично значило да је острво Тајван нераздвојни део већег ентитета, Кине).  

Нескривени сепаратизам ДПП прати и јачање војне сарадње САД и њених савезница у региону Азија-Пацифик, па и шире у Индопацифичком региону, усмерен на обуздавање војне моћи и политичког утицаја Кине, односно, одвраћање њених морнаричких и ваздухопловних снага од евентуалне интервенције на Тајвану, од покушаја да физички загосподаре Јужним кинеским морем и изађу дубље у Тихи океан.

Поједини аналитичари тврде и да је један од узрока динамичног раста издвајања за војску у Кини последњих година и то што у 2027. години предстоји прослава стогодишњице од оснивања левичарске оружане формације Кинеска радничко-сељачка црвена армија, претходника садашње Кинеске народноослободилачке армије – тај важан празник биће повод да се представе најновија достигнућа кинеске војне индустрије и унапређење могућности оружаних снага. 

Економски проблеми и предложена решења

Раст издвајања за армију, међутим, отежава погоршана економска ситуација. 

Прошле године Кина је остварила економски раст од 5,2 одсто, у знатној мери захваљујући стимулативним пакетима државе, и мада то јесте висока цифра, она је релативно скромна у односу на резултате остварене током четврт века пре епидемије ковида. 

У излагању пред делегатима Свекинеског народног конгреса премијер Ли Ћанг је раније ове недеље најавио да његова влада и у 2024. години очекује раст од око пет посто и да планира да га оствари кроз стварање 12 милиона нових радних места и издавање нове транше државних обвезница за финансирање крупних стратешких пројеката (вредна 139 милијарди долара). 

Он је најавио даља улагања у производњу електричних возила, развијање технологија за експлоатацију водоника као горива, у иновације у фармакологији, као и у технологије везане за освајање свемира, квантумске компјутере и друго. Реч је о најновијим технологијама које треба да дају замајац привреди, али и омогуће држави да продуби индустријску и технолошку независност од Запада. 

Ли је, међутим, и навео да не постоји довољно јак темељ за трајнији опоравак и раст економије, због низа узрока, као што су смањена потражња за производима и услугама, вишак капацитета у појединим секторима привреде, постојање атмосфере неповерења (међу пословним људима и потрошачима) и други фактори. Међу њима су сигурно криза сектора некретнина и грађевинарства и нагомилани лоши зајмови који оптерећују банке и локалне управе. 

С тим у вези, кинески премијер је рекао да ће, у сврху стимулисања потрошње, влада изаћи с програмима субвенционисане замене старих аутомобила и кућних уређаја за нове. Он је изјавио и да ће држава понудити становништву олакшице за куповину станова како би ублажила застој на тржишту некретнина настао банкротом домаћих грађевинских инвеститора. Ли је најавио и да ће влада пружити финансијску помоћ локалним управама које су испразниле своје трезоре током пандемије и изгубиле значајне изворе прихода, као што је изнајмљивање земљишта, због дубоке кризе на тржишту некретнина.

Да би се у 2024. остварио пројектовани раст од око пет посто држава ће морати и да створи услове за раст страних инвестиција. Оне су због политичких трзавица са САД и другим земљама Запада, односно, технолошких санкција које спроводи Вашингтон и очекивања да би увоз из Кине ускоро могао (опет) да постане мета високих царина у САД и ЕУ, прошле године пале на најнижи ниво у последњих 30 година. Негативни утицај имале су и драконске мере вишенедељног, па и вишемесечног закључавања фабрика и читавих градова током највећег таласа заразе ковидом 19 у Кини, који је наступио у 2022. години.  

Наиме, директне стране инвестиције у Кину су износиле 33 милијарде долара у 2023. години, што је пад од 80 посто у односу на 2022. и мање од једне десетине рекордног износа у 2021. години, када је најмногољуднија земља света упила фантастичне 344 милијарде америчких долара страних улагања.

Кинеска влада намерава да заустави тај тренд опадања тако што ће олакшати приступ страном капиталу у областима као што су телекомуникације и здравство и наставити с уклањањем ограничења за инвестиције у производни сектор, најавио је премијер Ли.

Напор да се привуку инвестиције видан је и у чињеници да је Кина у оквиру закона за сузбијање тржишних монопола недавно ублажила критеријум у вези са дозвољеним висинама прихода страних фирми које са домаћим предузећима оснивају заједничку компанију.

Иначе, Кина је у периоду од 2014. до 2019. остваривала годишњи раст између шест и седам и по посто, али је он у првој години епидемије новог коронавируса пао на само нешто више од два процента. У 2021, делом захваљујући ниској бази из претходне године, као и стимулативним мерама владе, опоравку потрошње и страним инвестицијама, економски раст је скочио на преко осам посто, да би га потоње затварање градова мотивисано епидемиолошким разлозима у 2022. години поново оборило на нешто више од три процента.

Стране реакције: забринутост и нада 

У првим реакцијама западних гласила на говор премијера Лија може се видети скепса у вези са циљем кинеске владе од пет одсто за економски раст у 2024. години. Прст се упире на лоше политичке односе са Западом, односно, опасност од увођења царина и квота на кинеске електричне аутомобиле, соларне панеле, паметне телефоне, софтвер апликације и друге (јефтине) производе чији масовни извоз планирају кинеска предузећа.

Помињу се и премештање производних капацитета страних компанија из Кине у Вијетнам, Тајланд и Индију, те страх од инвестирања у најмногољуднију земљу света, нарочито у светлу могућности да на предстојећим, новембарским изборима у САД победи бивши председник Доналд Трамп, познат по оштром режиму тарифа у односу на кинеске производе и услуге. 

И док многи азијски медији просто наводе чињеницу да је премијер Ли у свом излагању економске политике одступио од досадашње праксе вишечасовних говора и свој наступ ограничио на педесет минута, поједини сингапурски листови критикују тај потез, тврдећи да је излагање кинеског председника владе било шкрто када су у питању детаљи који заиста интересују стране инвеститоре, као што су конкретне мере и рокови за решавање проблема попут вишка производног капацитета или ублажавање ризика у сектору некретнина. 

С друге стране, поједини економски експерти у том граду држави поздрављају излагање премијера Лија јер циљани раст од око пет одсто схватају као израз самопоуздања кинеске владе. Они такође у његовом говору виде наговештаје да ће, након неколико година зауздавања приватних фирми у области интернет услуга, здравства и образовања, власти у Пекингу посветити више пажње стварању услова који погодују равноправнијој тржишној борби приватних предузећа са привилегованим државним.