Посланици ЕП усвојили резолуцију о спољној политици Уније, од Србије траже да се усклади са санкцијама против Русије

Европски посланици усвојили су у Стразбуру Резолуцију о спровођењу заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније (ЗСБП), у којој се Србија позива да се хитно усклади са том политиком ЕУ.

У делу Резолуције који се тиче Србије – која није правно обавезујућа, и требало би да послужи као смерница европским институцијама – изражава се подршка нормализацији односа Београда и Приштине и позивају обе стране да се ангажују у дијалогу како би се постигао "свеобухватан, правно обавезујући споразум".

Уз поздрављање пакета проширења ЕУ и Плана раста за Западни Балкан, које је представила Европска комисија, позива се Савет ЕУ да покаже "истинску политичку посвећеност перспективи чланства земаља Западног Балкана".

"Наставак процеса приступања ЕУ условљава се усклађивањем санкција са ЕУ"

Истовремено се наводи да би земље кандидате за чланство требало процењивати на основу њихових заслуга "у испуњавању објективних критеријума за приступање", што, напомиње се, укључује примену реформи у вези са ЕУ и усклађивање политике са ЗСБП, као што су ставови и рестриктивне мере усвојени у одговору на рат Русије у Украјини.

Док се поздравља то што је већина земаља Западног Балкана усклађена са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Београд се позива да хитно учини исто, посебно, како се наводи, "имајући у виду да је Србија једна од ретких европских земаља која се још није ускладила са санкцијама усвојеним као одговор на руски агресорски рат против Украјине".

Наставак процеса приступања Србије ЕУ условљава се усклађивањем са санкцијама ЕУ против Русије и остваривањем, како се наводи, "значајног напретка у реформама везаним за ЕУ".

Неуспех нормализације Београда и Приштине негативно би утицао на интеграцију у ЕУ

Упозорава се да би неуспех у побољшању нормализације односа Београда и Приштине негативно утицао на интеграцију обе стране у ЕУ.

Истовремено се позива ЕУ да усвоји уравнотежен приступ у посредовању између страна како би се превазишао тренутни застој у дијалогу и упозорава да би неуспех дијалога имао последице на улогу ЕУ као кредибилног спољнополитичког играча.

Изражава се и жаљење због рестриктивних мера које је Савет ЕУ увео Приштини и позива на њихово хитно укидање.

"Осуда напада у Бањској"

У Резолуцији се осуђују "напади у Бањској" у септембру 2023. године и "друге провокације" и позивају се све стране да раде на деескалацији ситуације и избегавају било какву реторику или акције "које би могле да доведу до даљих тензија".

Наводи се да се пажљиво прате истраге које су у току и понавља да починиоци морају да буду позвани на одговорност и суоче се са правдом.

Позивају се Европска комисија и Савет ЕУ да предузму мере против српске владе уколико истраге открију да је, како се наводи, "држава Србије била директно умешана" у напад у Бањској или насилне нападе који су се догодили на северу КиМ у мају 2023. године, или, како се наводи, "ако су српске власти неспремне да у потпуности сарађују".

Два амандмана

Током седнице усвојено је неколико амандмана о ЗСБП ЕУ, а када је у питању Србија, реч је о два амандмана које је поднео немачки посланик Рајнхард Бутикофер из групације Зелени-Европски слободарски савез.

У једном од њих, који се бави изборима у Србији, Бутикофер је изнео тврдњу о "бројним неправилностима које су пријавили посматрачи", и позвао на брзу независну истрагу о наводним нерегуларностима, а затражио је од српских власти да поступе по препорукама међународне мисије за посматрање избора.

Бутикофер је поднео и усмени амандман о увођењу новог параграфа у Резолуцију, у којем се изражава забринутост због изјаве председника Александра Вучића у вези са Тајваном, и тврди да је она у супротности са политиком ЕУ.

"Битан стратешки значај Западног Балкана у геополитичком контексту"

У Резолуцији се тврди и да рат Русије у Украјини "дестабилизује и угрожава безбедност и стабилност источног суседства и Западног Балкана", а тиме и саме ЕУ, и наводи да би ЕУ требало да да приоритет реформи своје суседске политике и убрза процес проширења, паралелно са институционалним реформама и реформама у вези са доношењем одлука.

Указује се и на стратешки значај Западног Балкана у данашњем геополитичком контексту, као и за безбедност и стабилност ЕУ у целини и поново истиче потреба за већим европским присуством и видљивошћу у региону.

Истовремено се позива на активнију комуникацијску стратегију како би се промовисала улога и предности проширења на Западни Балкан и земље Источног партнерства, као и на промовисање финансијске и техничке помоћи ЕУ.

Поново се потврђује да темпо процеса проширења зависи од капацитета земаља да испуне критеријуме, као и од посвећености политичких лидера на Западном Балкану и државама чланицама ЕУ, али се изражава и забринутост због, како се тврди, пораста етнонационализма и позива Европска служба за спољне послове да прати ситуацију како би се спречиле тензије.