Путин и Карлсон – час историје или обичан ток шоу

Интервју Такера Карлсона са Владимиром Путином први је интервју неког америчког новинара са руским председником од почетка рата у Украјини и увођења санкција Русији. Данима касније у свету је и даље тема оно што је Путин говорио.

А председник Руске Федерације говорио је о 11 векова историје Русије, односно како је стварана Украјина - као део руске државе, а потом и као независна држава. Говорио је и о полонизацији тих југозападних руских земаља, као и о коренизацији Украјине.

Историчар Никола Поповић је, гостујући у емисији Око, рекао да је интервју Карлсона и Путина био озбиљан разговор и да му је Путин озбиљно и приступио. Наглашава да је историја кључ у разумевњу односа Украјине и Русије, а да, напомиње, Путин добро познаје историју.

"Није фалсификовао историјске чињенице, говорио је оно што је проверљиво", оцењује Поповић излагање председника Русије о историји земље, истичући да Путин инсистира да су Руси и Украјинци један народ.

Путинов час историје

Историчар Вукан Марковић, докторанд Универзитета Кембриџ у Лондону, сматра да је Путин два сата интервјуа "вапитавао Карлсона на тему историје". Сагласан је са оценом да је председник Русије реалполитичар.

"Путин верује у велике хиљадугодишње законе историје – да постоје сфере интересовања и утицаја Русије око којих не може да се преговара, а да је баланс између светских сила оно чему треба тежити, јер то ће учинити ствари стабилним“, рекао је Марковић у Оку.

Ипак историја је много емотивија код Путина и служи да повеже осећај преварености – "теза је да Русија од пада Совјетског савеза тражи продуктиван однос са Западом, а Русија бива преварена", објашњава Марковић.

Рус је дефинитивно створен у Кијеву, али то могу да кажу и други народи, рекао је Марковић додавши да јако слични народи црпе изворе у истим коренима, али да је Путин искључив око тога да Русија има примат.

Распад СССР-а довео до тријумфа једнонационалне државе

Историчар Никола Поповић указује на "потенцијал самоубиства" који, истиче, многонационалне, федеративне државе носе у себи.

"Русија је била и јесте многонационална, као и СФРЈ. Када су пропадале државе у Источној Европи, пропадале су многонационалне, а једнонационалне су опстајале: Пољска, Мађарска, Бугарска“, каже Поповић.

Указује на то да је распадом Совјетског Савеза настало 20 држава. 

"У Америци се писало да је демократска идеја тријумфовала у Совјетском Савезу, али није - већ је тријумфовала национална идеја", истиче Поповић.

Поповић се осврнуо и на Други светски рат, рекавши да су Украјинци, када је Хитлер преплавио Украјину, делимично пришли нацистима у немачком Рајху.

"Украјинци су касније формирали партизанске одреде у Залеђу. А онда су колаборанти Хитлерове армије били ови други малобројни народи", каже Поповић.

Објашњава даље да је Стаљин казнио те малобројне народе тако што их је раселио, а бројност Украјинаца је, наводи Поповић, Стаљина спречила да то уради и са њима.

Такеров интервју у Пољској негативно доживљен 

Говорећи о историји, председник Русије је током интервјуа са америчким новинаром рекао и да је Пољска сама крива за напад Немачке на пољску територију. То је, сматра историчар Марковић, чудна тврдња.

"Јер би то било као када би неко рекао да је Србија крива за напад Аустроугарске", додаје Марковић.

Путинова интерпретација историје у Пољској је негативно доживљена, истиче Марко Бабић, професор Политичких наука и међународних односа на Универзитету у Варшави.

"То се сматра једноставно Путиновом интерпретацијом историје тога великог дела европског континента који је, не можемо заборавити, много столећа био арена надметања политичких утицаја. Границе у том великом европском региону су се мењале кроз векове, баш као и на Балкану", каже Бабић.

Сматра да је Путинова амбиција била да покаже да је руска интерпретација тих догађаја једина правилна и да је то један од главних аргумената зашто је дошло до рата у Украјини.

Бабић се запитао и да ли је Путиново тумачење немачког напада на Пољску и званични став Русије, наводећи да је историја односа између Пољске, Русије и Украјине тешка.

Саговорници наводе да постоји много неразрешених тема међу овим земљама, али и амбиваленост саме Русије према сопственој перцепцији историје 20. века.