Води ли Британија рат на три фронта

У Британији је вест дана позив главнокомандујућег армије да се поставе темељи за "националну мобилизацију". Војно људство у тој земљи је последњих година у наглом паду. Из генералштаба позивају на додатна издвајања, не само за наоружање, већ и за примања војске, која су мала, како би се привукли нови регрути.

После првог британско-америчког удара из ваздуха на положаје Хута у Јемену, ветеран Би-Би-Сијевог извештавања са Блиског Истока Џереми Боуен изјавио је у јутарњем програму да је тиме отворен трећи фронт.

Водитељ је невешто покушао да објасни да извештач није мислио само на војни ангажман, већ и на технички и хуманитарни када је реч о сукобима у Гази, у Украјини и у Јемену.

Но, остаје питање да ли Британија води рат на три фронта.

Ако питате главнокомандујућег британске армије генерала сер Патрика Сандерса, земља тренутно није у стању да води рат против противника попут Русије.

Темељи за националну мобилизацију

Генерал Сандерс позива на стварање "војске грађана“, истичући да, попут држава Источне Европе, Британија мора да "постави темеље за националну мобилизацију“ како би у року од три године била у стању да располаже армијом од стотину двадесет хиљада војника.

То је двоструко више од садашњих седамдесет четири хиљаде.

Милијарде за украјинску војску

У међувремену, Лондон и Кијев потписали су још један споразум о војној сарадњи вредан две и по милијарде фунти.

Британски премијер Риши Сунак објашњава да "споразум подразумева нову противваздушну опрему, више противтенковског наоружања, више ракета дугог домета, хиљаде и хиљаде шаржера муниције и противтенковских ракета, као и обуку за хиљаде украјинских војника".

"Издвојили смо двеста милиона фунти за израду хиљада нових дронова, што је највећи пакет дронова, коју је иједна нација дала Украјини", рекао је недавно у Кијеву премијер Сунак.

Модернизација морнарице

Британска краљевска морнарица је током јануара у два наврата гађала војне базе Хута у Јемену.

Морнарица је издвојила 405 милиона фунти за нови ласерски систем противваздушне и противдронске одбране по називом "Змајева ватра".

Британски министар одбране Грант Шапс прецизира да је наручено тринаест нових ратних бродова и разарача.

"Модернизујемо морнарицу кроз огроман програм рекапитализације", каже министар Шапс.

Лорд Данат из генералштаба поручује да је Британија у протеклој години на одбрану потрошила педесет милијарди фунти.

Војни, али и финансијски удари

Поред војних, Лондон разматра и финансијске ударе на кризна жаришта у светлу нове Суецке кризе.

"Искористићемо најефикаснија средства да бисмо пресекли финансијске ресурсе Хута, који се користе за нападе на бродове. Тесно на томе сарађујемо са Сједињеним Државама и планирамо да најавимо нове санкције у наредним данима", најављује британски премијер Риши Сунак.

Дипломатски заокрет поводом рата у Гази

Садржај и финансијска тежина британско-израелског војног споразума из 2020. године су тајна.

На октобарски напад Хамаса Лондон је узвратио појачаним војним присуством у источном Медитерану.

Доласком бившег премијера Дејвида Камерона на чело дипломатије, појачан је притисак на Тел Авив како би дозволио већи опсег помоћи за Газу.

"Волео бих када би Израел дозволио бродовима да пристану у луку Ашкелон и допреме хуманитарну помоћ. Дневно пристиже сто педесет камиона. Потребно је да их буде пет стотина", тврди шеф британске дипломатије Дејвид Камерон.

Ескалација се већ десила?

Лондон своје активности на Блиском Истоку објашњава борбом за слободну међународну пловидбу, али и жељом да спречи даљу ескалацију сукоба.

Но, заменик директора Краљевског института оружаних снага Малком Чалмерс подсећа да је до ескалације сукоба у целом региону дошло чим су се догодили напад на Израел и контранапад на Газу.

"Било је напада на америчке базе у Ираку и Сирији. Уследиле су одмазде. Све чешће се отвара ватра дуж израелско-либанске границе. Напади Хутија на бродове трају већ неко време. Дакле, до ескалације је већ дошло. Питање је колико далеко ће она одмаћи", наглашава заменик директора престижног војног института.