Колико ће се трошкови транспорта робе повећати због војних дејстава у Црвеном мору

Већина земаља преусмерила је транспорт робе са Суецког канала на заобилазну руту око Рта добре наде. То је повећало трошкове транспорта у Европу за више од 150 одсто и наши добављачи се жале да добијају увећане фактуре и за 70 одсто.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић рекао је за РТС да је слободно коришћење прекоморских путева неопходно и важно за несметан проток робе између земаља.

"Теретни бродови и трговачки бродови сада делују као колатерална штета блискоисточног конфликта, а нажалост, по нашу жалост, трговина између Европе и Азије ће бити највећа, барем тренутно економска, жртва сукоба у Израелу. Сва ова дешавања нас подсећају на неуралгичне и стратешки важне тачке као што је Баб ел-Мандеб, та јужна капија уласка у Црвено море, један простор широк око 30 и нешто километара, који се са једне стране граничи са Јеменом, са друге са Џибутијем и у којем се тренутно дешавају различита, наравно, војна дејства", рекао је професор Лукић.

Додао је да је блокада у оба смера, што представља проблем и бродовима из Европе, али и онима који су се упутили из Азије.

"Овај двосмеран проблем аутоматски значи једну ствар, а то је да ће доћи до кашњења у испорукама роба. То се као алтернативна рута користи као што сте навели и пут преко Рт добре наде, али у зависности од тога која је полазна лука, да ли је то Сингапур, да ли је то Индија, Kина, Шангај, Индонезија, Малезија, Вијетнам, тај пут може да траје од недељу па чак и до три недеље дуже, што је отприлике време у којем ћемо морати да чекамо да нам стигне роба која је стигла из Азије", навео је професор.

Кроз Суецки канал пролази до 20 одсто светске трговине

Истакао је да је процена да кроз Суецки канал пролази између 12 и 20 процената светске трговине и да нема производа који не пролази том рутом. За Европу су, додао је, најважнији нафта и нафтни деривати, авио-горива и слично.

"Онемогућавање те руте ће произвести извесне проблеме за све оне који користе нафту и нафтне деривате у својој производњи. Рецимо, између осталог, то може да буде индустрија гума и већ постоје неке назнаке да неки глобални произвођачи у Европи успоравају, односно обустављају своју производњу. Из другог правца гледано, шта је важно? Оно што из правца Европе иде ка Азији и ка Африци, опет есенцијални производ без којег се не може, а који се увози из Европе, односно из Русије и Украјине и делом из Европске уније, јесу пшеница и житарице", рекао је професор Економског факултета.

"Важно је што постоји континуитет снабдевања гасом"

Катар је пре три дана обуставио испоруке течног гаса. Професор Лукић рекао је како је тренутно важно што постоји континуитет снабдевања.

"Важно је да гаса има и мени се чини да се ту Србија налази са сасвим довољним, задовољавајућим резервама гаса које нашу земљу умирују. Што се тиче остатка Европе, чини ми се да ту ситуација може да се поремети. Kада постављамо питање не само које су робе су које ће највише бити погођене овом блокадом, можемо поставити и питање које земље су најугроженије. Рецимо Саудијска Арабија није угрожена зато што она има нафтовод који повезује њена постројења на источној обали са западном обалом и она прескаче јужну капију Црвеног мора. Kатар са друге стране, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати немају ту привилегију, односно они морају да користе ту маршруту, односно заобилазну маршруту не могу да прескоче тај део", рекао је професор Лукић.

Истакао је да се може очекивати да дође до стратешких репозиционирања снабдевања нафте и гаса у Европи и оценио да хладна зима не иде наруку резервама гаса.

Цео разговор са професором Лукићем погледајте у видео-снимку на почетку текста.