Ијан Бремер за РТС: Велики ризици у 2024 – исход америчких избора, Блиски исток и вештачка интелигенција

Бремер, који је шеф организације за процену ризика "Евроазијска група", и један од највећих америчких мислилаца, објаснио је у интервјуу за РТС ко су "црни лабудови" и "сиви носорози" који су се надвили над светом као и које нас потенцијалне кризе и глобални ризици очекују у 2024. години. 

Ову 2024. видите као Волдемора међу годинама, толико страшну да јој се ни име помиње. Зашто као најопаснији од три рата који ће доминирати, Израел против Хамаса, Русија против Украјине, видите рат Америке против себе саме? У години у којој Американци бирају председника, ко је жртва тог рата у Америци, а какве су последице глобално?

Реч је о сукобу републиканци против демократа – Трамп против Бајдена – два веома непопуларна кандидата. Сједињене Државе су веома моћна држава економски и војно, али амерички политички систем је у кризи.

Ако Трамп победи на изборима, Бајден и његови сарадници очекују да ће Трамп политизовати правосуђе, пореску управу, савезни истражни биро и да ће кренути у обрачун са њима, да ће се суочити са истрагама и затвором. А ако Трамп изгуби, он ће завршити у затвору.

Све се то дешава у нестабилним и опасним глобалним околностима. Једно је ако сте пилот у авиону који је на 40.000 метара висине и дате непоузданом пилоту да управља, али сунчано је, нема ветра, вероватно ће све проћи како треба. Али ако тај непоуздани пилот треба да приземљи авион док бесни ураган и не видите писту, авион би могао да се сруши. Ситуација у Сједињеним Државама 2024. све више личи на тај сценарио.

Када говоримо о глобалним последицама, ако Трамп победи, а он украјинског председника Зеленског види као непријатеља, који одбија да покрене истрагу против Бајдена или његовог сина Хантера Бајдена, примораће Украјину да прихвати крај рата по условима неприхватљивим за Украјинце, а ако то одбију, ускратиће сву помоћ. То ће значити егзистенцијалну кризу за НАТО, за Европску унију у којој су Пољаци, Балтик, а који се снажно противе Трампу и снажно подржавају Украјину. Други, попут Мађара, могу да кажу хајде да прекинемо везе са Путином и да сарађујемо са Трампом.

Све то је озбиљан проблем за НАТО. На Блиском истоку, Трамп је онај који је говорио – они никада нису нападали мене, да сам ја био председник, Хамас никада не би напао, никада не бисте видели нападе Хута, јер ја сам убио Касема Солејманија у Ирану. Ако постане председник, настојаће да покрене нападе на Иран и то су све изузетно опасне околности, цене нафте ће расти – много опасније околности 2024. и 2025, него у претходним изборним циклусима у Америци.

Ви такође сумњате чак и у миран трансфер власти, и у случају Трампове победе, али и у случају да Бајден изгуби изборе, у извештају наводите да ће се оспоравати легитимитет председника. О каквој Америци говоримо, њеној демократији и институцијама?

У извештају видите да поверење Американаца у институције, у судство, законодавство, председника, медије и цркву постојано опада већ деценијама. Ако Американци не верују у политички систем, лидерима и институцијама, теже је одржати демократски систем.

У Колораду и у Мејну сте видели одлуку без преседана, да Трамп не може да буде на гласачком листићу за унутарстраначке изборе и то је сада на Врховном суду. Све то је без преседана и неко би могао да помисли: у реду, систем тако функционише, али реалност је да ако било који председник у демократском систему покуша да поништи изборе, па се опет кандидује, то је проблем у било којој функционалној демократији, а у Сједињеним Државама није и то је оголило кризу америчке демократије.

На америчке председничке изборе утиче и рат у Гази, али када говоримо његовим последицама по регионалну и глобалну безбедност, у извештају о највећим ризицима 2024. о Блиском истоку кажете – барут је сув, а превише актера држи шибицу. Колико је близу сценарио обрачуна Израела са Хезболахом у Либану? Ко ће први запалити ту шибицу?

Сваког дана смо ближи том сценарију. У извештају наводимо да ће се тај рат проширити, није могуће да се задржи на Гази. Американци и Британци, уз подршку неких од савезника, који нису бројни, бомбардују Хуте у Јемену. То је значајна ескалација.

Такође, израелски ратни кабинет види овај рат као прилику да деградира Хезболах, да га одврати од границе, то је веома реалан ризик коме сведочимо.

Ту су сви ирански проксији, не само Хезболах већ и шиитске милитантне групе у Ираку и у Сирији, а такође имате и милионе муслимана у региону и широм света, многи од њих су радикализовани и могу да прибегну насиљу, због насиља које гледамо на Блиском истоку. Због свега тога, веома је вероватно да ће ситуација на Блиском истоку наставити да ескалира.

Може ли се рећи ко ће први запалити ту шибицу? Ко види као свој интерес да начини први корак ка крајњем обрачуну?

Израелци наравно имају капацитет за велике ударе на Хезболах на северној граници, сви ирански проксији такође могу да покрену нападе у којима би страдали амерички грађани на дужности у региону, то би довело до ескалације конфликта.

Американци би одговорили, можда и Иранци.

У зависности од тога колико озбиљни буду напади Хезболаха на Израел, и Израел би могао да покрене ударе на Иран, тако да је много актера који су већ попалили много шибица и бацају их на тај суви барут. Ватра се већ озбиљно шири Блиским истоком.

Са друге стране, рат у Украјини већ дуго је рат исцрпљивања, сада улази у трећу годину. Шта вас уверава да ће Украјина ове године бити подељена? Иако наглашавате да је то неприхватљив сценарио и за Украјинце и за Запад.

Ја не желим да Украјина буде подељена. Не мислим да је то фер, али не видим да Украјинци имају војне капацитете да поврате територије. Руси су спремнији да наставе офанзиву током наредне године, можда две. Украјинци то неће прихватити, јер Украјина подељена на два дела за њих није прихватљив исход, а то значи да ће деловати из очаја, према Русији нарочито, што води већем ризику.

Политика у вези са ратом који је снажно подржан коалицијом коју предводе Сједињене Државе, са снажном подршком чланица Европске уније и НАТО-а, постаје све компликованија. То је резултат подела у Америци, у Европској унији. Неспремност да се троши више новца и да се оптерећују порески обвезници постаје доминантна у 2024.

Овај разговор почели смо разговором о Америци и Блиском истоку, Украјина више није приоритет, као што је била претходне две године. Амерички државни секретар Ентони Блинкен био је већ четири пута у Израелу у последњих неколико месеци, није био у Кијеву. То је знак мање важности за Америку и за Запад, а последица је да ће Украјина бити мање способна да се брани.

И заиста, видели смо да је та помоћ почела да бледи већ током претходне године, како ће се то одвијати до краја 2024. и са каквим последицама глобално?

Веће поделе у оквиру НАТО-а и Европске уније, након прошле године, где је сарадња у трансатлантском савезу достигла врхунац, тешко ће тако даље.

За саме Украјинце, чињеница је да опет могу да се суоче са директним претњама и питањем одрживости тамошње владе. Надам се да ће моћи да наставе ка ЕУ, да ће моћи да се ослоне на снажне безбедносне гаранције Америке и Запада, али то сада иде споро и нејасно је да ли ће САД и њени савезници моћи тако нешто да понуде, пре него што политичке поделе постану превелике.

У извештају наглашавате да амерички савезници у Европи, виде стопирање америчке помоћи Украјини као Авганистан 2.0, али са значајнијим безбедносним последицама по саму Европу. О којим последицама говорите, ако се иде ка неком решењу за крај конфликта?

То се разликује од државе до државе. У Авганистану, Европљани су се борили раме уз раме са Американцима 20 година, а Американци су одлучили да се једнострано повуку не марећи много шта Европљани о томе мисле. До пре само неколико месеци, председник Бајден је говорио да ће подржавати Украјину свим средствима, колико год буде било потребно. Само неколико месеци касније више није сигуран да ли може да набави новац. То није баш добра порука за европске савезнике. То није добра порука за НАТО савезнике. И то је изазов.

И све о чему смо до сада разговарали натераће глобалну економију да настави са колебањем. Какве ће политичке последице то имати, ове године гласа две трећине бирача у свету?

Избори су мање више стабилни свуда осим у Америци.

Многе државе, попут Индије и Индонезије, Мексика, свуда ће то ићи глатко.

Изузетак је Пакистан, важна и велика држава, са тешком економском ситуацијом, суочиће се са великом нестабилношћу и насиљем.

Избор актуелног тајванског потпредседника за председника довешће до тензија између Америке и Кине, јер га Пекинг види као снагу која подупире независност. Због свих ратова, Американци не траже кавгу са Кинезима. Ни кинеска економија не стоји најбоље, па ни Кинези не би у конфликт са Америком, тако да је то иронија и парадокс, да ту стојимо боље него прошле године.

Шта вас чини увереним да популистичке партије неће уздрмати европске мејнстрим партије?

Популистима иде веома добро у бројним европским државама. Али, када говоримо о европском парламенту, ту ћемо гледати коалициону владу и пошто говоримо о 27 држава, то ће наликовати на коалициону владу коју тренутно води Урсула фон дер Лајен. 

Слично као и код раста популиста у Европи, и однос Кине и Америке и БРИКС-а наспрам Г7, о чему смо много причали прошле године, ви ове године видите као споредне теме. Како смо дошли до тога?

Ми сада имамо наставак уобичајене војне комуникације на највишем нивоу између Кине и Америке, коју нисмо имали претходне три године, то уверава да нећемо сведочити ескалацији. Поводи за трвења између Кине и Америке остају, не само Тајван, који сам поменуо, него и контрола извоза у домену високе технологије, питање Јужног кинеског мора, то ће све остати и у 2024. Али намере да се управља тим питањима су интензивније него претходних година.

Много је ове године такозваних црних лабудова, изазова који не могу да се предвиде, а ви вештачку интелигенцију видите као сивог носорога, претњу који сви виде, али је игноришу. Шта би све могло да пође по злу?

Сви су много узбуђени због вештачке интелигенције и питања како би људски капитал могао да буде продуктивнији у сваком сектору глобалне економије и како би то могло да води ка већој глобализацији и већем расту. Али такође знамо да би све то могло да води ка озбиљним споредним ефектима, као што је индустријализација водила климатским променама. У случају вештачке интелигенције све се дешава пребрзо, технологија се много брже мења, много брже од способности влада да одговоре на све те промене. То све значи да дезинформације креиране вештачком интелигенцијом, сајбер напади, чак и ново оружје, све ће то бити све већа претња током 2024. и 2025. То су велики ризци које сви потцењују.