Немачка – штрајк, блокаде, раст деснице; Земља у стању побуне

Није тако давно било када је тадашња канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ) победила на савезним изборима тако што је пре свега радила једно: ништа. "Знате ме", гласио је њен изборни слоган.

А на плакатима су приказиване њене руке састављене у облику делтоида. Тај гест у себи има нешто медитативно. Помаже јој да се дистанцира од особе насупрот њој, изјавила је једном приликом.

У једном тренутку то је чак постао и политички симбол. Он је означавао обећање бирачима да се по питању њиховог благостања и мира ништа неће променити, да грађани немају разлога за страх. Из данашње перспективе то делује као погрешан закључак. Али, прошлост је обележила Немце.

Неспремни за шокове и кризе

Бугарски политиколог Иван Крастев каже да се тако у Немачкој развио следећи менталитет: "Мењајте свет, али не и мој стил живота". Немачка није била спремна за кризе и шокове, рекао је он у октобру 2023. у разговору са савезним министром привреде Робертом Хабеком (Зелени), како је пренео Шпигел. "Последњих 30 година било је тако добро и људи желе да се то јуче не заврши".

Али, за рат у Украјини и његове последице по Немачку није била спремна ни савезна влада коју чине Социјалдемократе (СПД), Зелени и Либерали (ФДП).

Када је у децембру та тзв. "семафор-коалиција" дошла на власт, њено обећање је гласило: променити Немачку, али без губитка благостања.

Чак је и трансформација привреде и друштва у климатски неутралне требало да буде могућа без губитка благостања. То је требало да се финансира са 60 милијарди евра које, супротно очекивањима, нису биле потрошене за време пандемије короне. Али, Савезни уставни суд је то у новембру 2023. прогласио неуставним.

Штедња тешко подношљива

Сад немачкој влади недостаје новца. Већ након избијања рата било је јасно да она не може да одржи своје обећање. Након обуставе дотока јефтиног руског гаса, цене су делимично експлодирале и привреда је запала у рецесију. Губитак благостања осећа се свуда.

У таквој ситуацији свака додатна штедња доживљава се као превелики терет. Једни су због тога уморни и сломљени, други бесни на владу.

Када је савезни канцелар Олаф Шолц за Нову годину и након тога посетио подручја погођена поплавама, суочио се с чистом мржњом. Вређали су га довикујући му да је "лажов", "издајица народа" и "криминалац".

Драма с трајектом на Северном мору

Посебно су љути били пољопривредници којима би требало да буду укинуте субвенције. Они зато по читавој Немачкој блокирају путеве, тракторима долазе у градове и блокирају саобраћај протестујући на тај начин против планова владе.

Бесни пољопривредници су на северу – можда и у сарадњи с десним екстремистима – покушали да упадну на трајект којим се савезни министар привреде и вицеканцелар Роберт Хабек враћао с божићног одмора.

Такве драматичне сцене до сада су виђане само на истоку земље, тамо где делимично десно-екстремистичка Алтернатива за Немачку ужива велику подршку. За време пандемије короне демонстранти су тамо чак протестовали и пред приватним кућама политичара.

Тенденције поделе и раздора

Према једном истраживању из 2016, Немци су били народ у ЕУ који је најмање био склон популистичкој политици. Изгледа да се то променило.

Друштво се поларизовало, каже публициста Албрехт фон Луке из часописа Листови за немачку и међународну политику (Блäттер фüр деутсцхе унд интернатионале Политик). Ставови се све више приближавају политичким екстремима, каже, Немачка показује "тенденције поделе и раздора", опрашта се од друштва сагласности и претвара у "некултуру спора", каже Фон Луке.

"Спор јесте за демократску културу неопходан", додаје, "али ако у том спору нема спремности на компромис, већ свака групација покушава да прогура своје максималне интересе, онда се демократија урушава, онда влада губи сваки ауторитет и на крају се позиције све више удаљавају према екстремима".

Свако гледа само себе

Слично, иако не толико драматично, ствари види и Урсула Минх, директорка Академије за политичко образовање Туцинг. "Мислим да не би требало да говоримо о подели друштва на два једнака дела, али видим да рубна подручја друштва постају све већа", каже политиколошкиња у изјави за DW.

Под тим она мисли на оне који "стварно теже поделама, који изражавају велико незадовољство, који воде протесте".

Као што су тренутно пољопривредници. Али и Синдикат машиновођа. То су две јаке интересне групе које својим акцијама могу да паралишу читаву земљу. За Лукеа су протести пољопривредника пример тога да "свако гледа само на себе".

"Сељаци су постигли то да влада одустане од готово свих мера, али се и даље боре како би прогурали све до последњег захтева", каже.

Нагомилани бес

Урсула Минх сматра да је узрок протеста пољопривредника то што су они преоптерећени. С једне стране финансијски, јер је најпре требало да субвенције буду брзо укинуте, "а да људи нису имали могућност да се правовремено на то припреме".

Али, они су осећали и да су заобиђени, јер се пре одлуке није с њима и њиховим удружењима разговарало. "Осећају се као гурнути у запећак руб и мисле да се не узима у обзир то колико су они заиста важни."

Онај ко разговара са сељацима често од њих чује да је притисак за спровођење реформи превелики. Стално неки нови прописи за заштиту климе и околине, као и за заштиту животиња. Посебно она мања газдинства наводе да им је дато сувише мало времена за прилагођавања и да новац који имају није довољан за то.

Исхитрене одлуке владе?

Кад је почетком 2023. процурила информација да влада намерава што је пре могуће да забрани грејање на лож-уље и гас, и да пропише инсталацију топлотних пумпи, јавно згражавање било је огромно.

Нарочито је пало поверење у министра привреде Хабек из редова Зелених, а и популарност владајућих странака драматично је пала.

Политиколошкиња Минх каже: "До тада су многи говорили: То можемо да разумемо, нешто мора да се промени. Али то што се све тако брзо одразило на лични новчаник, то је била промена због које су многи имали осећај да држава доноси исхитрене одлуке."

Профитира Алтернатива за Немачку

Ипак, у Немачкој нико не мора да се осећа преоптерећеним, тврди Минх. "Мислим да смо ми земља која има велике ресурсе, која има финансијску основу, ми смо социјална држава." Разумљиво је да су појединци били забринути, али нема разлога за општи страх, каже она.

Многи, међутим, ствари виде другачије. Странка која од тога највише профитира је Алтернатива за Немачку (АфД). Подршка тој партији континуирано је расла.

У Саксонији, Тирингији и Бранденбургу, где се у септембру ове године одржавају покрајински избори, АфД је најјача странка, понегде и са великом предношћу.

Предстоје ли 2024. избори "бесних грађана"?

Алтернатива за Немачку појачава поларизацију. Политиколошкиња Минх упозорава да не би требало слушати "само поруке екстремиста и популиста".

"Тренутно, према мом мишљењу, стварно постоји претња или одређена опасност. Код дела становништва постоје претпоставке да се лако да инструментализују." Расте број људи који се, како каже, "окрећу и кажу: Нама причају само лажи".

Публициста Албрехт фон Луке очекује да ћемо у 2024. бити сведоци избори "бесних грађана", тим пре што код владе семафор-коалиције побољшање није ни на видику. "Њихове свађе ће се наставити, незадовољство у земљи ће да расте. Добићемо изборе протеста и предрасуда."