Могу ли судови да победе Доналда Трампа

Доналд Трамп не може да се кандидује за председника у савезној држави Колорадо, одлучио је тамошњи Врховни суд због учешћа бившег председника у немирима у Вашингтону 6. јануара 2020. године.

Тада је велики број Трампових присталица протестовао, тврдећи да су председнички избори покрадени и упао у зграду Конгреса.

Да ли ова забрана представља почетак низа сличних забрана све док Трамп не изгуби шансу да победи на изборима или ће Врховни суд САД да је поништи и тиме стави тачку на такав исход?

Доцент Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић рекао је да га одлука Суда Колорада није изненадила и да ће Врховни суд Сједињених Држава врло вероватно поништити ту пресуду.

Навео је да се против Трампа води неколико процеса у различитим државама којима се тежи да се некадашњем америчком председнику забрани да се нађе на изборним листићу, макар на прелиминарним изборима, прајмерсима.

Прајмерси су, како је објаснио, унутарстраначки избори у две кључне партије – Републиканској и Демократској, који трају од јануара до јуна и тада чланови партија одлучују о томе ко ће бити кандидат за председника. 

Коначна одлука се, наводи, доноси на конвенцији у августу и у овом тренутку делују да ће победу однети Доналд Трамп и Џозеф Бајден. 

"Врховни суд у Колораду суштински има неко очекивање у погледу деловања Врховног суда САД, тј. да ће он врло вероватно поништити пресуду која је донета на нивоу Колорада зато што конзервативци, али не само зато, држе већину у Врховном суду САД“, рекао је Недељковић.

Зато је, како каже, остављен период до 4. јануара, јер заправо од тада суштински креће да важи ова пресуда.

"До тада имамо неку врсту правног вакуума где је остављен простор да делују и друге инстанце", рекао је Недељковић.

Дашић о одлуци Врховног суда САД 

Доцент Факултета политичких наука у Београду Марко Дашић сматра да је овде реч о неколико паралелних процеса и да се у овом тренутку може предвидети да ће Врховни суд оборити оно што се десило у Колораду.

Побуном против институција сматра се упад присталица Доналда Трампа у зграду Конгреса на Капитол хилу 6. јануара 2024. године.

То је први пут у историји да се користи Одељак 3, 14. амандмана Устава САД за дисквалификацију председничког кандидата.

"Овде разговарамо о једном архаичном правилу које отвара неколико веома важних питања. Прво – да ли се односи на председника, друго – да ли је Трамп уопште потпиривао побуну или је све могло да се подведе под први амандман, кроз слободу говора, и треће – да ли важи председнички имунитет. О томе тек треба да се изјасни Врховни суд", рекао је Дашић.

Имамо, истиче, неколико паралелних процеса, није то баш тако једна једносмерна улица, па сад из Колорада идемо на Врховни суд и чекамо шта ће се десити.

"Ако идеолошки гледамо поставку тренутно у Врховном суду, 6:3 је у корист конзервативаца када поједноставимо. Међутим, суд суди непристрасно“, рекао је Дашић.

У овом тренутку, истиче, можемо и са неким вишим степеном сигурности да предвидимо да ће Врховни суд да обори ово што се десило у Колораду.

Напоменуо је да је Трампу по овој првостепеној пресуди одузето право да буде на гласачком листићу за унутарпартијске изборе, а не генералне, иако је оптужница писана тако да се тражило искључивање Трампа на свим будућим изборима.

Мароевић: Судски процеси нису нашкодили Трампу

Уредник Интернет портала РТС-а Раде Мароевић рекао је да судски процеси против Трампа нису нашкодили његовој кандидатури. 

"Парадокс те америчке демократије јесте у томе да што се више процеса води против Трампа, његов популарност је све већа, његове поруке су све јасније", рекао је Мароевић.

Велико питање је, како каже, каква је судбина осталих противкандидата унутар Републиканске странке и на крају крајева противкандидата Демократске странке у новембру, уколико Врховни суд одлучи да пресуду из Колорада обори.

Саговорници су се сагласили око тога да спољна политика неће имати утицаја на председничке изборе у Америци.