Шест деценија од убиства Џона Кенедија и шест ствари које би требало да знате о 35. америчком председнику

Атентат у Даласу

Џон Кенеди Млађи је убијен 22. новембра 1963. године у Даласу, док је био у председничком аутомобилу који је пролазио кроз центар тексаског града.

Погодила су га два метка – један у врат, а други у главу.

Формирана је Воренова комисија која је истражила убиство и званично закључила да је Кенедија усмртио Ли Харви Освалд, наводни комуниста и радник у оближњем складишту. Ли Освалд је убијен два дана потом. Усмртио га је Џек Руби, власник ноћног клуба у Даласу.

Последње Кенедијеве речи у аутомобилу биле су упућене Нели Конали, првој дами Тексаса, а након њене констатације да "не може да каже да га Далас не воли".

"Да, сасвим сигурно не могу то да кажем", одговорио је Кенеди.

Након убиства је објављено најмање 28.000 књига које се на различите начине, и из различитих углова, баве Кенедијевим животом и смрћу.

За шест деценија је настао и велики број теорија завере у којима се заговара сумња у званичну верзију атентата. Ипак, након објављивања више од 90 одсто документације америчких служби о убиству 35. председника САД, није промењена званична пресуда.

Најмлађи је изабрани председник у историји САД

Кенеди је и даље најмлађи изабрани председник Сједињених Држава. Када је 1960. тесно победио Ричарда Никсона у трци за Белу кућу, имао је 43 године, што је 12 година испод тадашњег просека старости америчких председника.

Поређења ради, актуелни председник САД Џозеф Бајден има навршену 81 годину и најавио је кандидатуру за реизбор, док ће му се из редова републиканаца највероватније супротставити Доналд Трамп, у својој 78. години живота. 

Теодор Рузвелт је постао председник САД са 42 године, али у том тренутку није био изабран на изборима, већ је, као потпредседник, наследио функцију након убиства америчког председника Вилијама Мекинлија.

Хладни рат и кризе у Берлину и на Куби

Кенеди се убрзо по преузимању дужности суочио са изазовима на унутрашњем и спољном плану.

Након што су Совјети поставили Берлински зид 1961. морао је да утиче на смиривање тензија између западног и источног блока.

Нове тензије су избиле током Кубанске ракетне кризе у октобру 1962. године, када је Совјетски Савез разместио нуклеарне пројектиле на карипском острву.

За 13 дана трзавица супротставио се агресивнијим саветницима који су заговарали војну одмазду.

Годину дана касније уследило је потписивање Споразума о забрани нуклеарног оружја.

Први је амерички председник католичке вероисповести

Кенеди је победом на изборима 1960. постао први председник САД католичке вероисповести.

Његов избор у Белу кућу је међу католичком заједницом у Америци, али и свету, сматран великим тријумфом. Пре, али и током шездесетих, у САД су постојале предрасуде према католичанству.

Отпор према потенцијалном католичком председничком кандидату постојао је и унутар Кенедијеве Демократске странке. Током унутарстраначке изборне трке често је морао да брани право на кандидатуру без обзира на религијско опредељење.

Када је већ наступао као представник демократа у председничкој трци, успоставио је неформалну мрежу саветника о верским питањима.

Џеки Кенеди и Мерилин Монро

Кенеди је био у браку са Жаклином "Џеки" Ли Бувије више од десет година у тренутку атентата. Родитељи су четворо деце, али је једна беба преминула два дана по рођењу, док је друга мртворођена. Син Џон је био адвокат и помоћник окружног тужиоца у Њујорку, али и новинар који је током деведесетих покренуо часопис Џорџ. Погинуо је у авионској несрећи 1999.

Ћерка Керолајн је актуелна амбасадорка САД у Аустралији, а претходно је служила у америчкој амбасади у Јапану, током другог мандата америчког председника Барака Обаме. 

Жаклин није олако пристала на брак са Џоном, будући да је као уредница и новинарка Вашингтон хералд њуза требало да извештава са церемоније крунисања енглеске краљице Елизабете Друге у Лондону. Напослетку је прихватила да се уда за Кенедија, а венчање је одржано 12. септембра 1953.

Током деценије брака, Кенеди је имао неколико наводних афера, а најпознатија је била са филмском звездом Мерилин Монро.

Америчка телевизија Хистори извештавала је о наводним аферама са глумицама Џином Тирни и Анитом Екберг.

Пулицерова награда

Најмлађи амерички председник написао је две књиге о Другом светском рату. Најпре је, са непуне 22 године, писао о неспремности Велике Британије на рат са нацистима у књизи "Зашто је Енглеска спавала", а затим је 1945. провео неколико месеци као дописник новина Вилијама Рендолфа Херста, извештавајући о конференцији Уједињених нација у Сан Франциску, и о последицама Другог светског рата у Европи.

Добио је Пулицерову награду у категорији Биографија и аутобиографија за дело "Профили храбрости" из 1956. Писао је кратке биографије осам америчких сенатора који су се истицали у свом раду по интегритету и храбрости.

Књигу је написао док се опорављао од операције леђа.

Од објављивања "Профила храбрости" постојале су контроверзе око ауторства. Наводно су за већи део књиге заслужни Кенедијеви писци говора.