Читај ми!

Хрњаз и Животић: Треба раздвојити право Израела да се брани и начин на који то ради

Професор Факултета политичких наука Милош Хрњаз каже за РТС да Израел има право да се брани од напада Хамаса, али да начин на који то ради мора бити у складу са нормама међународног хуманитарног права и да цивили не смеју бити гађани. Професор Филозофског факултета Александар Животић истиче да хуманитарна криза у Гази добија катастрофалне размере. Каже да копнена интервенција израелске војске напредује и да ће се развијати у наредним данима, што са собом носи клицу ескалације сукоба.

Три недеље пошто су припадници Хамаса ракетама и инфилтрирањем на израелску територију убили више од 1.400 и киднаповали више од 220 људи, уследило је најпре најжешће бомбардовање, а онда су израелски тенкови ушли на север Појаса Газе. Државни врх Израела каже да почиње копнена инвазија.

Професор Филозофског факултета Александар Животић каже за РТС да је почела фаза рата коју карактерише, пре свега, копнена интервенција израелске војске.

Напомиње да је интервенција сада почела у агресивнијем виду, али да је суштински текла већ од првих дана сукоба.

"Већ неколико дана након ракетирања започеле су ограничене израелске операције на северу Газе. Сада су оне кренуле у нешто обимнијем виду. Јасно је да ће се наставити ваздушни удари и да ће се копнена операција одвијати фазно и да ће кренути са севера Газе, што је очекивано, будући да је то најприступачнији део у географском смислу. Такође, то је и део Газе који је најређе насељен, чиме се потенцијално избегавају цивилне жртве, али се и за краће време постиже видљивији ефекат, што је израелској влади важно у овом моменту", објашњава Животић.

"Забрањено је усмеравати војне операције према цивилном становништву"

До сада је у Гази страдало 8.000 Палестинаца, а међу њима и хиљаде деце.

Професор Факултета политичких наука Милош Хрњаз истиче да, са становишта међународног хуманитарног права, мора да постоји заштита цивила и да је забрањено усмеравати војне операције према цивилном становништву.

"До сада је аргумент био да се не циља цивилно становништво него да су операције усмерене према Хамасу, а да цивилне жртве настају као последица напада на Хамас. Међутим, чак и у оваквим околностима, где имате изузетно густо насељено подручје са великим бројем цивила, број цивилних жртава указује на то да не можемо да говоримо да су гађани само војни циљеви, односно да постоје одређене индикације да се ради и о ратним злочинима", наглашава Хрњаз.

Каже да то што Израел унапред упозорава становништво Газе да се исели са те територије, не ослобађа страну која напада забране усмеравања војних операција према цивилима који то нису урадили.

"Ти људи, без обзира на упозорења, уколико остану на северу Газе, и даље ће бити сматрани цивилним становништвом и биће забрањено усмеравати војне операције према њима", напомиње Хрњаз.

справна процена да ће сукоб бити дуготрајан"

Израелски државни врх каже да следи дуг и тежак рат. Истичу да имају јасне војне и политичке циљеве против Хамаса и за ослобађање талаца.

Професор Животић напомиње да се сукоб одвија на релативно малом простору који је премрежен километрима подземних тунела – простором који је уређен за дуготрајан отпор.

"Најава која долази са израелске стране да ће се радити о дуготрајном сукобу, по мени је сасвим исправна процена, будући да је то утврђен простор и да се ради о људству које је фанатизовано и које ће се сигурно борити на том простору", истиче Животић.

Каже да први прокламовани циљ Израела јесте ослобађање талаца, али да то са собом носи огроман ризик, пре свега по људе који се налазе у Хамасовом заточеништву.

"Израел има право да се брани, али не смеју бити гађани цивили"

Одговарајући председнику Турске Ердогану, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да је лицемерно оптужити израелске војнике за ратне злочине. "Ми смо најморалнија војска на свету", рекао је Нетанјаху.

Професор Хрњаз о томе каже да треба раздвојити две ствари – с једне стране право Израела да брани своје становништво и не дозволи нападе попут онога који је Хамас извео седмог октобра, и с друге стране начин на који се то ради.

"Правила међународног хуманитарног права важе и у таквим ситуацијама када имате право на одбрану. Да, Израел има право да се брани, а с друге стране начин на који то ради мора бити у складу са нормама и не смеју бити гађани цивили", наглашава Хрњаз.

Истиче да је Израел држава која доста држи до свог демократског статуса и до независности судства.

"Пре ове кризе, имали смо кризу у самом Израелу у вези са питањем демократије и статусом судова. Дакле, и израелски судови, а не само међународни, у овом смислу су важни јер су они у прошлости намерно слали слику у свет да су спремни да суде и својим војницима за овакве ствари", каже Хрњаз.

"Уништење Хамаса у Гази подрзумева изузетно велике жртве"

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се позива на "хуманитарно примирје" у Појасу Газе.

Професор Хрњаз каже да је циљ резолуције био да се све стране позову на поштовање норми, али и да се успостави хитно примирје.

"У условима које смо већ описали не постоји могућност да не дође до огромног броја цивилних жртава. Аргументи Израела, САД и неких других држава је да Израел, ако дође до примирја, не може да оствари одређене циљеве који су зацртани, а то је уништење Хамаса. Међутим, уништење Хамаса у оваквим условима у Гази подразумева изузетно велике жртве. Због тога је огроман број држава чланица, не и Србија, одлучио да гласа за ту резолуцију у Уједињеним нацијама", истиче Хрњаз.

"Опасност од ескалације постоји још од јутра када је сукоб почео"

На питање да ли све чешћа размена ватре на либанско-израелској граници и састанак Арапске лиге упућују на други фронт и могућу ескалацију сукоба, професор Животић истиче да опасност од ескалације постоји још од јутра када је сукоб почео.

"То нас, пре свега, учи историја тог простора, с обзиром на то шта се све дешавало у протеклих осам деценија на Блиском истоку. То искуство нас учи да је ескалација врло лако могућа и да је тај простор не само запаљив у интерном смислу, већ да може да изазове реперкусије много ширег карактера", објашњава Животић.

Истиче да дешавања на израелско-либанској граници од првог дана показују да тихи сукоб постоји, за сада доста ограниченог карактера.

"Долећу гранате од стране Хезболаха, али и израелска страна реагује превентивно на нападе", каже Животић.

Напомиње да изјава иранског председника да је Израел, како је рекао, прешао црту, говори да је и Иран најдиректније заинтересован за проблем и да у много чему стоји иза акција на терену, нарочито иза самог Хезболаха,

"Иран сада суштински наступа као заштитник исламског света на Блиском истоку, што може бити потенцијално врло опасно. С обзиром да копнени део интервенције напредује и да ће се развијати у наредним данима, то са собом носи клицу ескалације сукоба. Нажалост, већ у наредним данима је она могућа", наглашава Животић.

"Међународни кривични суд надлежан за Палестину још од 2015. године"

На питање могу ли се, с обзиром на сложен међународни правни статус Израела и Палестине, процесуирати ратни злочини, професор Хрњаз каже да је међународна јурисдикција могућа јер је Међународни кривични суд надлежан за Палестину још од 2015. године.

"Отворена је и одређена истрага 2021. године. Постоји снажан притисак на главног тужиоца да се позабави овом ситуацијом. Постоје и бројни технички проблеми у вези с тим јер је сада немогуће приступити Гази, али надлежност Међународног кривичног суда постоји, за територију Газе без икакве сумње, али и за оне злочине које су починили Палестинци на територији Израела", објашњава Хрњаз.

Напомиње да Израел није страна уговорница Међународног кривичног суда и да у том смислу не може да се успостави јурисдикција, али да може за територију Газе и за злочине које су извршили Палестинци на територији Израела.

"Хуманитарна криза у Гази добија катастрофалне размере"

Професор Животић истиче да хуманитарна криза у Гази добија катастрофалне размере.

"Ради се о три недеље блокаде Газе. Велики број људи је на том терену, недостаје хране, струје нема, интернет понекад бива укључен, али је углавном искључен", наводи Животић.

Каже да помоћ хуманитарним коридорима најчешће долази са простора Египта, али у врло ограниченом обиму.

"То никако не може да задовољи потребе становништва на самом терену. Израелска страна не бежи од тога да посеже за неким врло екстремним делима, али и изјавама. На почетку акције, израелски министар одбране рекао је да војни судови неће више деловати. Дакле, све је дозвољено, што је једна изузетно опасна порука", наглашава Животић.

"Опсада под одређеним условима представља и ратни злочин"

Професор Хрњаз каже да опсада у војном смислу није забрањена нормама међународног права, али јесте опсада која утиче на цивилно становништво.

"Под одређеним условима, она представља и ратни злочин који је кажњив и по статуту Међународног кривичног суда. Ситуација у којој је цивилно становништво потпуно одсечено од основних потреба може да представља ратни злочин или чак злочин против човечности у одређеним околностима", објашњава Хрњаз.

Што се тиче улоге САД и могућности да изврше притисак на Израел, професор Хрњаз каже да је то могуће, али да свакако неће бити јавно и ако се догоди.

"Може да се деси да процена буде да су хуманитарне последице уништавања Хамаса такве да треба да се изврши притисак да се то ублажи или у одређеној мери смањи у односу на оно што су сада прокламовани циљеви", истиче Хрњаз.

четвртак, 18. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару