(Не)легитимне мете, између истине и пропаганде

Док се Израелци и Палестинци међусобно оптужују ко је кривац за смрт више стотина цивила у болници у Гази, свет покушава да процени са које стране је пројектил стигао.

"Заправо за последице случаја болнице у Гази није битно ко је испалио пројектил и једни и други имају мотиве да обману светско јавно мњење и заправо то је заправо суштина – шта мисле људи. Ако сте сврстани на једну или другу страну, битно је да верујете у оно шта су вам рекли ваши и то је сасвим довољно јер информације које су стигле из Газе о томе да је ИДФ авијацијска бомба уништила болницу и убила стотине, безмало хиљаду људи прихваћене су као чињеница у великој арапској заједници широм света, код многих земаља у којима су браћа по исламу, браћа по вери и међу многим људима који су активнисти разним антиратним организација које су на западу. Њихов став се више неће поколебати", рекао је Александар Радић, војни аналитичар.

Уколико је болницу заиста погодила ракета Хамаса или Исламског џихада, како тврди Израел, то и не би чудило јер се, тврде упућени, до сада бележи висок проценат отказа код импровизованих ракета.

Са друге стране, сматра се да уколико је Израел бомбардовао болницу, сматравши да је легитиман војни циљ у рату, то је вероватно учинио бомбом "Џеј-дам", америчке производње, која је први пут употребљена у агресији НАТО-а на СР Југославију.

"Рат је и многи цивилни објекти су сада војни објекти и ако обавештајци у неком нивоу свог размишљања открију да неко место може да буде складиште наоружања и муниције, може да буде нпр. место одакле се лансирају нека средства, онда врло је лако занемарити чињеницу да је то уједно и болница. Много је таквих преседана било нажалост и у ратовима на Балкану и у ратовима на Блиском истоку у којима су неке снаге користиле и болничке објекте као место за остваривање својих војних циљева", додао је Радић.

Стручњаци: За 12 дана рата виде се докази о кршењу међународног хуманитарног права

Многе међународне организације осудиле су бомбардовање болнице. Већ се сада, за првих 12 дана најновијег рата виде јасне назнаке, и докази о тешком кршењу међународног хуманитарног права, тј. о постојању ратних злочина, истичу стручњаци.

"Са једне стране можемо да кажемо да је до тих ратних злочина дошло на основу тога што смо имали убијање цивила, отмице цивила, силовање и мучење цивила у овој конкретној ситуацији, а са друге стране смо имали најаве о затварању, потпуном затварању Газе и опкољавању које подразумева велике цивилне жртве, јуче смо имали тај пример гађања болнице у коме без обзира на то што постоје техничка правила у вези са гађањем одређених циљева, тешко је наћи теоријско оправдање за више стотина жртава уколико је заиста Израел погодио ту болницу", навео је проф. др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука.

Није сасвим јасно како ће се процесуирати борци Хамаса који су кршили хуманитарно право. Хрњаз подсећа на јурисдикцију коју је Међународни суд правде 2015. успоставио за територију Палестине.

"Отворена је истрага и пре ове последње епизоде, та истрага је била отворена иако је Израел тврдио да таква јурисдикција не може да се успостави. Дакле, главни тужилац Међународног кривичног суда је у интервјуу пре неколико дана поменуо и потврдио да се истрага води, да постоје људи на терену који се тиме баве и да он очекује да ће постојати и одређени конкретни резултати те истраге, тврдећи да суд има надлежност и за злочине које је починио Хамас, евентуалне злочине, док се не докаже и за наводне злочине које је починио Израел", додао је професор Хрњаз.

Војни познаваоци сматрају да су Израелци доведени пред свршен чин и да је копнени улазак у Газу неминован, са друге стране постоји забринутост да ће тада због великог броја цивила доћи до додатних кршења међународног хуманитарног права.