Израелска "гвоздена купола" – који су јој домети, а која ограничења

"Гвоздена купола" је једно од најважнијих оруђа у израелском арсеналу, које је спасило бројне животе од 2011, откад је у функцији. Израелске одбрамбене снаге активно је користе и у последњем сукобу са Хамасом.

Пројектована је да обара пројектиле кратког домета и опремљена радаром који детектује ракете у кругу од четири до 70 километара, а затим користи систем команде и контроле који брзо израчунава да ли надолазећи пројектил представља претњу или ће вероватно погодити ненасељено подручје.

Ако ракета представља претњу, систем испаљује пројектиле како би је уништио у ваздуху, при чему свака ракета кошта око 40.000 америчких долара.

Реч је о мобилном систему противваздухопловне одбране, а широм Израела их је распоређено десет. Потребно је само неколико сати да се поставе, а свака батерија у свом саставу има три до четири бацача ракета.

За разлику од одбрамбених система пројектованих да зауставе балистичке ракете, гвоздена купола циља ненавођене ракете на малим висинама, управо онај тип ракета које испаљују милитантне групе из Газе.

Стопа успешности система достиже и више од 90 процената. Израелске одбрамбене снаге саопштиле су да је у мају, током ракетног напада Исламског џихада, гвоздена купола имала стопу успешности од 95,6.

Развој гвоздене куполе је, иначе, почео 2007. године, а након тестирања 2008. и 2009. године, прве батерије су пуштене у рад 2011. године. Систем је од тада неколико пута унапређиван.

Мана овог система је управо та што не покрива већу територију, па чак и Израел мора да премешта батерије по потреби. Уговоре о куповини Израел је потписао са Азербејџаном, Румунијом, САД, Индијом.

Међу потенцијалним купцима су и Кипар, НАТО, Саудијска Арабија, Јужна Кореја.

Овај ракетни систем желела је да набави Украјина, али је Израел ту могућност искључио из више разлога – да не би случајно доспела у руке Ирана и да не би стао на жуљ Владимиру Путину.