Хезболах, почасни плотун за Палестинце

"Хезболах је спреман за све опције, укључујући и велики рат којим би било окончано постојање Израела... Ако Израел одлучи да нападне Либан, у потпуности смо спремни", навео је неименовани званичник Хезболаха "Ел Дијару", чиме је суштински одбацио сваку могућност да та организација притекне у помоћ Хамасу у Појасу Газе.

Такав развој ситуације потврдио је и либански министар спољних послова Абдала Бухабиб, наводећи да је влада у Бејруту добила чврсте гаранције лидера Хезболаха да се неће мешати у рат у Појасу Газе, уколико Израел не буде напао Либан.

Резервисан став иначе борбеног Хезболаха, како се чини, производ је снажног притиска низа страних држава, које су либанске политичаре и лидере проиранске организације јасно упозориле на несагледиве последице уколико се Хезболах на било који начин укључи у рат у Појасу Газе.

Према писању неколико либанских дневника, кључну улогу у одвраћању Хезболаха од мешања у рат између Хамаса и Израела, у којем је до сада страдало више око 1.500 људи, одиграле су дипломате из Катара.

Изјаве званичника Хезболаха и либанске владе уследили су дан пошто су припадници ове организације испалили салву минобацачких пројектила на три положаја израелске војске у подручју спорних фарми Шеба, које већином контролише Израел.

"Напад ракетама и гранатама изведен је у знак подршке палестинском отпору", саопштио је Хезболах.

У нападу није било повређених, а израелска војска узвратила је бомбардујући један од три шатора, које је Хезболах поставио почетком априла.

Тел Авив је, још почетком лета, од власти у Бејруту затражио да утиче на Хезболах да уклони шаторе са израелске стране Плаве линије. Либанске власти су, као контрауслугу, затражиле да се Израелци повуку из села Гајар у којем су прошле седмице подигли жичану ограду.

После размене ватре у подручју фарми Шиба, оружје је утихнуло у том региону, али су Израелци, за сваки случај, према положајима Хезболаха распоредили значајне оклопне и пешадијске снаге.

Крајем априла, ирански министар спољних послова Хусеин Амир Абдолаијан се, недалеко од израелске границе, састао са неколицином палестинских лидера и упозорио да су се "стекли услови за колапс" Израела.

Пре почетка напада Хамаса на Израел, број израелских акција против циљева који се повезују са Ираном и Хезболахом у Сирији је удвостручен, али су овакве акције, пре три дана, нагло престале.

Израелске обавештајне службе већ годинама сматрају да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације.

Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да ка територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно, који би без проблема добацили до неколико градова, укључујући Хаифу.

Тај број је у суштини превелики за капацитете израелске противваздушне одбране, која је током рата 2014. године успела да за 50 дана сукоба неутралише већину од 4.500 Хамасових примитивнијих ракета.

Током сукоба који су у мају избили након што су Израелци упали у џамију Ал Акса, Исламски џихад је испалио 1.234 пројектила, односно просечно 308 дневно. Хамас и Исламски џихад располажу са примитивнијим пројектилима који се, од делова које им шаљу Хезболах и Иран, склапају у подрумима широм Појаса Газе.

Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство уништило је неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, јер су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.