Суђење за расизам у Немачкој после више од три деценије – случај подметнути пожар у избегличком центру

"Када сам добио судски позив, све се поновно вратило", каже за Дојче веле Џо Е. (име је промењено). Он је сведочио пред Вишим земаљским судом у Кобленцу, у процесу коју почео новембра 2022, а у којем се суди за подметања пожара 19. септембра 1991. године у прихватилишту за азиланте у Сарлују-Фраулаутерну.

Починиоци су просули бензин по дрвеним степеницама азилантског дома у Сарлују и запалили га. Ватра се брзо проширила на горње спратове бившег хотела "Вајсес Ресл" (Wеißes Rössl) у којем су до тада живеле избеглице из Гане, Нигерије, Обале Слоноваче, Мауританије, Судана и Југославије. Самуел Кофи Јебоа (27) из Гане изгубио је живот у пламену.

Џоа Е. су те ноћи пробудиле три експлозије, испричао је: "Видео сам дим и пламен, читав зид је био у пламену". Гласно је позвао пријатеља на горњем спрату куће: "Дошао је кроз ватру, делом је био опечен и повређен". Двојица младића из Нигерије су се повредила приликом скока кроз прозор.

"Умирем, умирем!“

Изненада су чули крике и позиве у помоћ Самуела Јебоа из поткровља, сећа се Џое Е: "Викао је на свом језику, ’Меwуо yе, меwуо yе! Умирем, умирем!’“ Пламенови су га затим окружили и више се није чуо. Ватрогасци су га извукли с тешким опекотинама по читавом телу. Три сата касније, младић из Гане преминуо је у болници.

Још исте ноћи, полиција је испитала преживеле. Истрагу су усмерили ка трговини дрогом и организованом криминалу. Чланове неонацистичке скинхед-групе у Сарлују саслушали су тек неколико дана касније, и то само кратко. А 1992, након непуних годину дана, полиција је обуставила истрагу. Само делимично су испитивани десничарски кругови, иако је само месец дана пре смрти Самуела Јебоа подметнут пожар у прихватилишту за избеглице у оближњем Сарлују-Родену, а и слични инциденти су се и поновили. У оба прихватилишта стигло је и неколико претећих писама.

"Изгледа да је полиција тада то третирала као несташлук. А ипак, један човек је ту изгубио живот, а други су тешко повређени", каже Хајке Клефнер из Асоцијације саветовалишта за жртве десничарског, расистичког и антисемитског насиља (ВБРГ).

"Таквим неразумевањем правосудни органи су 1990-их година жртвама у ствари поручивали: ’Ваши животи за нас не вреде ништа.’ А починиоцима и симпатизерима је поручивано: ’Проћи ћете некажњено.’"

Чак је и Савезни уред за заштиту устава у свом извештају за 1991. годину тај смртоносни напад оквалификовао као насилни чин с екстремистичко-десничарском позадином.

Сада, више од тридесет година касније, Џо Е. каже да је задовољан због суђења. "Истина мора изаћи на видело." Приликом давања исказа, он је седео на само неколико метара од оптуженог Петера С. из тадашње неонацистичке скинхед-групе у Сарској области, на западу Немачке.

Оптужница против Петера С. подигнута је због убиства, покушаја убиства и подметања пожара из нацистичких и расистичких убеђења. Петер С. је у почетку негирао да је у томе учествовао, али након што су докази почели да се гомилају, он је преко свог адвоката изјавио да јесте био присутан када је бензин просут и запаљен у кући у којој је Самуел Јебоа страдао.

"То је била пакао на земљи", сећа се Џо Е. "И даље патим због тога, јер нисмо добили никакву помоћ". Траумиран је и пати од тешке депресије. Пре напада се није бојао, истиче тај корпулентни мушкарац који има и црни појас у Кунг фуу: "У то време сам био у стању да се одбраним."

Више од 30 година није добио ништа од власти из Сарске области – осим обавештења о депортацији коју је добио одмах након напада, исто као и други преживели. Тек ове године добио је писмо од службеника за заштиту жртава из те немачке покрајине. У њему су му понудили разговор и подршку.

Најмање 1.250 десничарских подметања пожара

У многим местима у Немачкој у годинама након поновног уједињења, избеглички домови су горели. У оптужници се користи израз "атмосфера погрома" – због честих десничарско-екстремистичких изгреда против потражилаца азила. "Полиција и Служба за заштиту устава забележили су најмање 1.250 подметања пожара 1990. до 1994. године од стране десничара", каже Хајке Клефнер. Криминолози, међутим, процењују да је расветљено максимално 20 одсто случајева.

У граду Сарлују није се говорио о том расистичком нападу, нити су се градске власти јавно сећале Самуела Јебоа. Сећање на њега су, међутим, одржавале три организације: Савез избегличких савета Сарске области, Антифашистичка акција Сар и Акција Трећи свет. Захтевали су одштету за жртве, расветљавање случаја и отварање свих досијеа.

Признање на роштиљ-забави?

У Немачкој случај убиства не застарева. Али, за то што се Петер С. сада суочава са судским процесом, може се захвати једној сведокињи. "Ја сам то урадио и никад ме нису ухватили", рекао је наводно Петер С. сведокињи 2007. на једној забави на којој се роштиљало. Када је она 2019. сазнала да је у том нападу неко изгубио живот, пријавила га је полицији. Своју изјаву је потврдила и под заклетвом на суђењу.

За разлику од 1991. године, тужилаштво и полиција су, након тог обавештења, покренули интензивну истрагу против десничарске сцене у Сарлују. Случај је преузео савезни тужилац и подигао оптужницу. Судским већем у процесу који траје од новембра прошле године председава судија Конрад Леитгез. "Нећемо одустати, окренућемо сваки камен", обећао је он на суђењу.

Извињење и разјашњење

Осим што је то својеврсна порука оптуженима, суђење би требало да има и симболичан значај за хиљаде преживелих у различитим видовима десничарског насиља 1990-их година, нада се Хајке Клефнер. На примеру овог случаја, они би могли да сазнају да држава данас озбиљно схвата њихову заштиту.

"Годинама сам мислио да су ме заборавили", каже Џо Е. Сада се нада да ће и за свог пријатеља Самуела Јебоа "добити правду, да није умро узалуд".

На крају, у јуну 2023. године, премијерка Анке Релингер (СПД), као прва шефица Владе Сарске области, признала је: "Био је то расистички мотивисан злочиначки чин." И још: "У име Владе Сарске области, молим жртве из Сарлуја и њихове породице за извињење због грешака почињених у то време."