Примирје у Либији, 55 мртвих и 150 рањених

Либијске власти поставиле су три пољске болнице и на место сукоба упутиле 60 возила хитне помоћи, покушавајући да изађу на крај са последицама новог сукоба ривалских милиција у Триполију, који је избио после хапшења команданта 444. батаљона Махмуда Хамзе.

Разлози због којих су припадници Посебне јединице за одвраћање ухапсили Хамзу нису у потпуности разјашњени, али су његове присталице одмах отвориле ватру на припаднике ривалских снага, због чега је у либијској престоници ванредно стање трајало више од два дана.

Посебна јединица за одвраћање и Хамзина 444. бригада, бар номинално, представљају снаге министарства унутрашњих послова прелазне владе чије се седиште налази у Триполију.

Да ствар буде компликованија, Хамза је био други човек снага за одвраћање до 2019. године, када је одлучио да формира 444. бригаду и преузме контролу над великим делом Триполија све до 170 километара удаљеног Бани Валида.

Ривалске фракције су се, претходно, озбиљно сукобиле и пре две године, када су представници Турске, после озбиљне дипломатске гимнастике, издејствовали прекид ватре и размену заробљеника.

Током борби, евакуисано је око 250 породица из зграда око којих су се водиле најжешће борбе, а ситуација се смирила тек када је премијер владе у Триполију Абдул Хамид Дбеиба успео да убеди команданте Посебне јединице за одвраћање да Хамзу пусте из затвора.

Командант 444. бригаде је, како наводе либијски медији, ухапшен на аеродрому, док је покушавао да отпутује из земље, а тај објекат је скоро два дана био затворен због пуцњаве која је уследила.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који су требали да буду одржани крајем 2021. године, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Отказивањем избора, најављиваним за децембар прошле године, практично је окончан и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал – Фатхи Башага.

Башага, који је популарност стекао најављујући борбу против корупције и утицаја милиција, у међувремену је у великој мери изгубио велики део харизме, ступајући у савезе са дојучерашњим политичким противницима, па сада, ни он и Дбеиба не представљају "глас народа".

Либијци су, у суштини, прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Уједињене нације су, реагујући на нови талас насиља, изразиле забринутост да би овакав развој ситуације могао негативно да утиче на процес припреме избора, чије се одржавање одлаже већ пуне две године.

"Све стране морају да се труде да очувају безбедносне напретке постигнуте у претходних годинама и отворена питања решавати дијалогом", сматра светске организација.