Кров над главом у Немачкој постаје луксуз

Ко жели леп стан у добром крају Берлина, мора бити имућан. На једном порталу у понуди је четворособан стан у четврти Шарлотенбург, 182 квадратна метра, намештен. Цена је 8.190 евра месечно, плус режијски трошкови.

Укупно је то више од 50 евра по квадратном метру. Социјално прихватљив ниво кирије у Немачкој износи између 6,5 и 7,5 евра по квадратном метру.

То у Берлину не важи ни за "понуду месеца" – стан од 69 квадрата у источним предграђима за 725 евра. Стан је на шестом спрату – без лифта. Тражи се "спортска породица" која "воли да мајсторише", пошто стан треба и реновирати.

Кирија прождире доходак

У Немачкој просечан нето доходак – оно што стварно легне на рачун после одбитка пореза и социјалних давања – износи 2.165 евра. Око трећине прихода се даје за кирију. Али ако се изнајмљује нови стан, онда то више није довољно.

Квадратни метар се у Минхену изнајмљује за 19 евра, у Штутгарту је 18, у Диселдорфу и Келну између 12 и 13 евра, а у Берлину се издваја 11 евра по квадрату. И то просечно, дакле рачунајући и старе станаре који још плаћају повољне криије.

"Велика потражња за стамбеним простором који може да се плати сусреће се са историјским повећањима кирије и недовољном понудом“, каже се у опису актуелне ситуације на тржишту на порталу фирме Immoscout24.

Мање куповања, више подстанара

Немачка је традиционално подстанарска земља. Квота власништва стамбеног простора у Европи износи просечно 70 одсто, а у Немачкој је тек 46 одсто. У великим градовима тај проценат је још мањи. На пример, у Хамбургу је око 22 одсто, а у Берлину само 14 одсто.

Широм света расту цене некретнина. Институт ИФО као и Институт за швајцарску економску политику су у једном истраживању предвидели да се у наредних десет година може рачунати са годишњим растом цена градње од девет одсто. За Немачку је предвиђено седам одсто раста.

Узму ли се у обзир и повећања камата за стамбене кредите, све то често чини куповину сопственог стана или куће немогућом. Остаје само подстанарство. То доводи до повећане потражње на тржишту, а тиме и до раста цена.

Зашто постоји мањак стамбеног простора?

Институт за системско истраживање "Едуард Пестел" наводи да Немачкој недостаје 700.000 станова – нарочито у јефтинијем сегменту. Немачка Влада је најавила да ће обезбедити градњу 400.000 станова годишње.

Али ове године је изграђено једва нешто више од половине зацртаног броја станова. Следеће године тај број ће опасти. То је израчунао Институт за истраживање макроекономије и коњуктуре који је близак синдикатима.

Рат у Украјини и инфлација повећали су трошкове градње. Стручњаци су израчунали да је напросто немогуће градити за мање од 5.000 евра по квадрату.

Нема довољно стручне радне снаге и грађевинских материјала, на градилиштима се обуставља градња. У мају је издато за четвртину мање дозвола за градњу него у истом месецу прошле године.

Скоро да не постоје социјални станови

За све мање стамбеног простора са прихватљивим ценама конкурише све више људи. Око четвртине избеглица који су у земљу дошле 2015. и 2016. још увек живе у државним прихватилиштима за избеглице, пошто све до данас нису могли да пронађу стан за себе.

А прошле године је у Немачку стигло још милион украјинских избеглица. Ове године се процењује да ће у земљу доћи још 300.000 подносилаца захтева за политички азил.

Сада се свети деценијско запуштање градње социјалних станова. После 1950. је на основу државних субвенција изграђено 8,4 милиона социјалних станова. После две деценије у тим становима више није лимитирано повећање кирије.

Шта ради политика?

Сада се на годишњем нивоу изгради мање социјалних станова у односу на станове којима истекне обавеза лимитирања кирије. Крајем 2022. у Немачкој је било свега 1,1 милион социјалних станова, а то је историјски мали број.

Странка Левице захтева јавни програм изградње станова као и фонд за становање које може да се плати.

"Захтевам од Владе да коначно преузме иницијативу и издвоји најмање 20 милијарди годишње за социјалну градњу као и градњу у корист општег добра", каже посланица Левице у Бундестагу Карен Лај.

Али Влада жели да штеди, нема довољно новца. Министарка за градњу Клара Гајвиц из Социјалдемократске партије (СДП) намерава да уведе пореске олакшице за градњу.

У мају 2023. повећаће се субвенције за грађане који имају ниска примања и високе издатке за кирију. Такође ће се проширити број оних који имају право на ту врсту помоћи. Али то је само кап у мору.

Социјална удружења захтевају регулисање кирије

Удружења која се баве социјалним питањима упозоравају да станарина све чешће постаје питање егзистенције. То је токсично за социјални мир у друштву. Једна од тих организација опомиње да адекватно становање спада у људска права.

У заједничком ставу, сроченом у такозваном "позиционом папиру", захтева се да се стамбена политика опет прогласи јавним и државним задатком највишег приоритета. Тражи се да се уведе регулисање цена земљишта и станарина, како би дошло до више правичности на тржишту.

Критичари таквог концепта кажу да би регулисање цена довело до смањења градње, јер инвеститори не би били заинтересовани да улажу у нове зграде.

Живети на 7,5 квадратних метара

Са свим тим проблемима тешко да ће доћи до побољшања на немачком тржишту стамбеног простора. Једино у сегменту старијих зграда цене донекле падају, нарочито када зграде имају старо грејање па ће реновирање и санирање бити скупо.

Тамо где се још увек греје на гас и лож-уље цена грејања ће и даље бити у порасту. То ће повећати притисак на људе са просечном зарадом.

Једина могућност им је да се преселе у мање станове. Можда ће бити више огласа као што је овај у Берлину – жена тражи цимерку за стан од 15 квадратних метара. Пола кирије износи 120 евра.