Руски заокрет ка Пјонгјангу, ветар у леђа нуклеарним амбицијама Ким Џонг Уна

Корејско полуострво никада није ни напустило хладноратовски поредак. А на седамдесету годишњицу примирја, свету нуди слику новог Хладног рата. У истом дану - у Сеулу ветерани снага Уједињених нација; У Пјонгјангу, кинеска и руска делегација, на челу са министром одбране Сергејом Шојгуом.

"Аналитичари у Источној Азији тврде да посета руског министра одбране има и један дубљи политички смисао, јер је Русија тако практично прихватила Северну Кореју као нуклеарну силу што до сада није чинила, јер је читавих 15 година у Савету безбедности заправо гласала за резолуције или није стављала вето на резолуције које су осуђивале севернокорејски нуклеарни програм. То је велика промена и у геополитичком смислу, која може имати нарочито пуно утицаја на безбедносни положај Јужне Кореје", наводи Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије.

Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику наводи да посета руског министра одбране политички означава нови процес у којем Вашингтон неће моћи да рачуна на оно што је раније имао, а то је кооперативност Москве у форумима као што је СБ УН, када је у питању сарадња по севернокорејским питањима и севернокорејском нуклеарном програму.

Нова безбедносна мапа, Русија и Кина за снажнију Северну Кореју

Москва и Пекинг, у мају прошле године у Савету безбедности нису ставиле вето на нови пакет санкција, који је требало да смањи извоз сирове нафте Пјонгјангу.

На новој безбедносној мапи света, тумачи се, Русији и Кини одговара снажнија Северна Кореја.

"Ова епизода је веома потенцијално лоша за Вашингтон уколико би Москва покушавала да својим природним ресурсима одржава режим у Пјонгјангу или ако би му пружила војну помоћ, што би било проблематично за Вашингтон, нарочито ако је реч о ракетним технологијама", оцењује Вук Вуксановић.

Очекивано - кажу познаваоци региона. Ако се сагледају савезништва Вашингтона, најпре са Сеулом и Токијом. Али и одлука Јужне Кореје да Пољској прода оружје, а Американцима муницију, чије је крајње одредиште, уверени су, Украјина.

Отуда и слика руског министра одбране пред поставком севернокорејских интерконтиненталних балистичких ракета.

Супротна ранијем дугогодишњем противљењу Пекинга и Москве  - због унутрашњих слабости и страха да не изазову приближавање америчких нуклеарних бомбардера и подморница близу својих обала.

"Постојао је и велики страх да би ако Северна Кореја развије свој нуклерани програм на то могли да одговоре Јапан и Јужна Кореја производњом сопствених нуклераних бомби. Међутим, сматра се да ће посете руског министра одбране и кинеских политичара Северној Кореји преокренути ту ситуацију и да ће ове три државе појачати економску сарадњу и узајамну војну помоћ", каже Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије.

Седам деценија од примирја, нове блоковске поделе

После Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез, Кореју су поделиле попут Немачке. Али и Пјонгјанг и Сеул желели су цело полуострво.

Север, идеолошки ослоњен на Москву, војно на Пекинг, започео је рат против Југа. УН, уз изузеће СССР-а у Савету безбедности, послале су трупе.

Уследио је посреднички рат, без мировног споразума до данас. На годишњицу примирја, једино слика нових блоковских подела.