Парламентарни избори у Шпанији, хоће ли се још једна чланица ЕУ "померити" удесно
У Шпанији се одржавају парламентарни избори на којима ће 37,4 милиона Шпанаца са правом гласа одлучити да ли ће на власти остати садашњи премијер Педро Санчез, лидер Шпанске социјалистичке радничке партије или ће кормило државе преузети конзервативна опозициона Народна партија Алберта Нуњеза Феиха.
Бирачка места отворена су од 9 до 20 часова, преноси Ројтерс.
Према најновијим истраживањима јавног мњења, Народна партија (ПП) има више изгледа за победу, али неће успети да обезбеди апсолутну већину у парламенту, наводе светски медији.
Да би формирао Владу, Алберту Нуњезу Феиху ће бити потребна подршка крајње десничарске партије Вокс, чији је лидер Сантјаго Абаскал. Ако је Вокс потенцијални савезник Феиха, онда би за социјалисте то био савез са "Уједини се" (Сумар) министарке рада Јоланде Диаз, који чини 15 левичарских група.
Последње анкете јавног мњења објављене у Шпанији показују да Народна партија (ПП) има 33 до 36 одсто гласова, а социјалисти испод 29 процената.
Вокс и Сумар готово да су изједначени на 12,5 – 13,5 процената.
Санчез расписао изборе након пораза на локалним и регионалним изборима
Премијер Педро Санчез је расписао превремене изборе дан након што су његова Шпанска социјалистичка радничка партија и њен мали коалициони партнер са крајње левице Унидас подемос (Уједињени можемо) изгубили на локалним и регионалним изборима 28. маја.
Пре тога, Санчез је наговестио да ће избори бити одржани у децембру. Међутим, након мајског пораза, рекао је да је поштено да Шпанци без одлагања одлучују о политичкој будућности земље.
После 28. маја Народна странка је на локалним и регионалним изборима изашла као странка са највећим бројем гласова, што јој је дало право да преузме власт у свим градовима осим у неколицини и једном или два региона.
Од тада су се, Народна странка и Вокс договорили да заједно владају у око 140 градова и места, као и да додају још два региона поред једног којим су већ заједно управљали.
За већину бирача највећи проблем економија
Највећи проблем за већину бирача је економија, чак и ако се већи део кампање фокусирао на друга питања.
Инфлација у Шпанији је у јуну успорила на испод два одсто, што је једна од најнижих у Европи, али суморни бројеви незапослених једна су од најчешћих линија напада опозиције на актуелну власт.
У мају је Шпанија имала највећу стопу незапослености – 12,7 одсто, од свих земаља ЕУ.
Хоће ли се и Шпанија "померити" удесно
Влада Народна странка–Вокс значила би да се још једна чланица ЕУ померила чврсто удесно, што је тренд недавно уочен у Шведској, Финској и Италији.
Земље попут Немачке и Француске забринуте су шта би таква промена представљала за имиграциону и климатску политику ЕУ.
Две главне шпанске левичарске странке су проевропски оријентисане, а што се тиче деснице, Народна странка је, такође, за ЕУ, али Вокс није.
Избори се одржавају у тренутку када Шпанија председава ЕУ по принципу ротације.
Санчез се надао да ће искористити шестомесечни мандат да покаже напредак који је остварила његова Влада. Међутим, Санчезов пораз на изборима могао би да доведе до тога да Народна странка преузме кормило над председавањем Шпаније ЕУ.
Прогнозе неколико минута након затварања биралишта, резултат до поноћи
Шпанци бирају посланике за доњи дом парламента који има 350 места, као и 208 од 265 сенатора у горњем дому парламента. За доњи дом парламента гласачи бирају странку, а не конкретног кандидата, док у горњем дому могу изабрати највише три регионална сенатора.
Прогнозе на основу излазних анкета биће објављене неколико минута након затварања бирачких места, али готово дефинитиван резултат биће познат до поноћи.
По шпанском закону дозвољено је највише три недеље да се формално конституише парламент. Владајући монарх, краљ Фелипе Шести онда почиње да се састаје са партијским лидерима, који предлажу кандидата за премијера.
Током првог парламентарног гласања за формирање Владе потребна је апсолутна већина, а ако не буде испуњена, током другог гласања, које се одржава највише 48 сати касније, довољна је проста већина.
Нови избори се расписују ако после највише два месеца након првог парламентарног гласања ниједан кандидат не успе да добије подршку парламентарне већине.
Коментари