Време је да се испуни обећање старо две деценије – да ли је рат у Украјини вратио проширење у центар пажње ЕУ

Дипломате и аналитичари су сагласни да је још рано за оцену о могућем преокрету у политици према Западном Балкану, али истичу да је проширење поново у центру пажње Европске уније (ЕУ), на начин који није виђен у последњих десет или петнаест година.

Претходне недеље обележила је серија неуобичајено позитивних изјава највиших европских званичника у односу на проширење и регион.

Немачки канцелар Олаф Шолц поручио је да је неопходно што пре испунити обећање о чланству Западног Балкана. Француски председник Емануел Макрон је изјавио да није питање "да ли" ни "када" проширити ЕУ јер то по њему треба да се деси што пре, већ само "како" спровести приступање Западног Балкана, Украјине и Молдавије.

У исто време, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је план за Западни Балкан који подразумева укључивање у заједничко европско тржиште и веће европске фондове.

У некој другој ситуацији овакве поруке вероватно би биле ударне вести на насловним странама у Србији и региону, али после 20 година проведених у европској чекаоници, оне у јавности пролазе готово незапажено.

Неповерење у процес приступања ЕУ у тој мери је ојачало, да ће многима бити потребно знатно више од лепих речи да би поверовали како је на столу озбиљна понуда.

Ипак, устаљени скептицизам у Србији и региону не значи да се у ЕУ ништа битно не дешава.

Рат у Украјини дефинитивно променио дебату о проширењу

У Бриселу већ неко време истичу да је рат у Украјини дефинитивно променио дебату о проширењу. Непланирана последица руског напада на Украјину је јасна свест у остатку Европе да је неизбежно одговорити на аспирације о чланству Кијева, а последично Западног Балкана.

Унутар ЕУ је отворена дебата о припреми за Унију од 36 или 38 чланица, а уједно и о бољој припреми земаља кандидата за чланство. Исход и трајање дебате су неизвесни, али неки од важних корака десиће се већ пре краја године.

"Више није довољно само рећи да су врата отворена, морамо помоћи партнерима да кроз њих прођу", каже председница Европске комисије и предлаже план у четири тачке – повезивање Западног Балкана за заједничким европским тржиштем, повећање приступних фондова, уз услов јачања регионалне сарадње и убрзања темељних реформи.

Шта ће тачно бити у овом плану биће познато у октобру, када Европска комисија објави свој годишњи извештај о проширењу.

Из Париза такође стижу сигнали да би између октобра и децембра, под притиском очекиване одлуке о отварању преговора са Украјином, требало утврдити јасне циљеве и међукораке за земље кандидате на путу до чланства.

Тај тренутак би могао да буде и први тест уверљивости евенуталне нове политике према Балкану.

Ако понуда буде парцијална интеграција у заједничко тржиште и додатна али не и значајна средстава из фондова ЕУ, како се наслућује из говора Фон дер Лајенове, то неће бити довољно да преокрене динамику процеса, сматра Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност.

Ћеримагић верује да је делимично укључивање региона у неке политике, програме и агенције ЕУ врло корисно, али неће мотивисати политичаре у региону да брже иду ка Европи и решавају отворена питања на Косову и у Босни и Херцеговини.

"ЕУ би морала рећи да све земље Западног Балкана имају шансу да постану чланице ЕУ до краја ове деценије. У случају да се, из разних непредвидивих разлога, ЕУ у том периоду не реформише, оне земље региона које заиста буду спремне, имале би право да учествују у јединственом европском тржишту, уживају четири слободе кретања (људи, робе, капитала и услуга) и могле би да раде на приступању Шенгену, уз техничку и финансијску подршку какву имају и чланице ЕУ. Таква понуда би променила динамику и однос према ЕУ у региону", сматра Ћеримагић.

Да ли ће проширена Европа морати другачије да одлучује

Осим спремности кандидата, друго кључно питање је да ли су европски буџет и начин одлучивања спремни за пријем нових чланица.

Дебата о такозваном "апсорпционом капацитету" Уније већ је почела. Шведска, актуелна председавајућа, припремила је о томе неформални документ. Шпанија, која преузима председавање у другој половини ове године, и Белгија, која ће председавати ЕУ на почетку 2024. године, најављују да ће ова тема бити један од њихових приоритета.

Немачка и Француска сматрају да ће проширена Европа морати другачије да доноси одлуке.

Немачка министарка за Европу Ана Лурман каже да до децембра очекује бар делимични договор земаља чланица о преласку на већинско уместо једногласног одлучивања у области заштите људских права. То би, по њој, био први симболични корак ка напуштању права вета и прелазак на гласање квалификованом већином у спољној и пореској политици, до којег би дошло касније.

Овакав предлог подржало је за сада само девет земаља чланица.

Жига Фактор, аналитичар чешког института "Европеум", оцењује да ће земље које подржавају наставак проширења морати да направе "погодбу" с онима који инсистирају на унутрашњој реформи, али да би тај процес могао да потраје и тако додатно фрустрира земље кандидате.

"У току је узаврела дебата између заговорника проширења и оних који проширење условљавају реформом ЕУ. Вишеградска група земаља у принципу подржава проширење, али промена начина гласања у ЕУ је нешто од чега ове земље страхују. Посебно су Мађарска и Пољска против већинског одлучивања у спољној политици, док Чешка и Словачка имају блажи став", наводи Фактор.

"Земље региона ретко показивале интерес за брзо приступање"

Пријем потенцијалних осам или десет нових чланица вратио је на сто и питање такозване "Европе у више брзина", односно више различитих нивоа интеграције.

Председник Макрон поново је оживео ову стару француску идеју у недавном говору у Братислави, залажући се да земље које не желе дубљу интеграцију могу да остану изван неких процеса, не спречавајући друге да то чине.

Немачки званичници најављују да ће проширење и реформа ЕУ бити једна од главних тема предстојећих избора за Европски парламент у јуну следеће године.

Поједине дипломате у Бриселу сматрају да би нова Европска комисија, која ће бити изабрана након тих избора, могла да буде "комисија проширења", која би у свом мандату од 2024. до 2029. године припремила пријем Западног Балкана, Украјине и Молдавије у ЕУ.

Међутим, кад је реч о Западном Балкану, отворено питање је колико ће регион који и даље муче бројни отворени проблеми и застој у реформама, моћи да искористи замах који прати приступање Украјине.

Извори у Бриселу са искуством у процесу проширења истичу да су земље региона ретко показивале интерес за реформе и брзо приступање, какав сада демонстрира Украјина, упркос томе што рат у тој земљи и даље траје.

Дипломате и аналитичари посебно су скептични према могућности да Србија искористи евентуално убрзање процеса у следећем мандату Европске комисије, без промене у политици према Русији. Они наводе да је управо та политика разлог за земље чланице да блокирају отварања нових поглавља са Србијом и да је у таквом контексту "тешко говорити о убрзању приступања".