Дa ли кинеска економија успорава

Инвеститори, аналитичари тржишних кретања и други стручњаци у Источној Азији изражавају забринутост да се, након краћег периода експанзије који је наступио после окончања епидемиолошке политике закључавања градова, осетно успорава раст кинеске економије, што може имати битне реперкусије на остатак света.

Неки од знакова тог успоравања су пад цена метала на светском тржишту и бродских транспортних маржи у Источној Азији, те пад инвестиција у грађевинарство и индустријске производње у самој Кини.

Наиме, метали попут бакра, цинка и алуминијума последњих месеци појефтинили су између 20 и 30 посто, за шта је битан узрок пад потражње за њима у Кини. Рецимо, процењује се да око 60 одсто светске потражње за бакром, чију цену многи стручњаци узимају за важан индикатор ширих економских кретања, отпада на Кину, што практично значи да његово појефтињење указује на смањење грађевинске активности у тој држави.

Иначе, поред грађевинарства, где се користи у сајлама, бакар налази примену и у производима електронске и аутомобилске индустрије.

У првом кварталу ове године инвестиције у изградњу инфраструктуре у Кини опале су нешто више од шест посто у односу на исти период претходне године. Грађевина и продаја некретнина у Кини чине готово 30 одсто читавог БДП-а, па су поремећаји у том сектору од огромног значаја за читаву економију земље.

Економисти указују да опадање инвестиција у изградњу инфраструктуру значи и пад потражње за земљиштем, а са обзиром да локалне управе у Кини добар део својих прихода стичу издавањем земљишних дозвола, то су и њихови буџети директно угрожени.

Треба, међутим, рећи да је то можда било за очекивати јер је прошла година је у Кини била рекордна када је у питању инвестирање у изградњу инфраструктуре. Наиме, влада у Пекингу почела је у 2022. остваривање петогодишњег плана који предвиђа да се мрежа ауто-путева у њеној надлежности до 2027. повећа за 11 посто на око 130.000 километара, дужина пруге за супер брзу железницу у државном власништву за 26 процената на 53.000 километара, а број аеродрома у земљи са 254 на 280.

Прошле године инвестиције у фиксну саобраћајну инфраструктуру у Кини су износиле 537 милијарде долара.

Проблем је, тврде експерти, то што и ауто-путеви и железница, те регионални аеродроми углавном послују с великим минусом, односно, нису профитаблни. Сматра се да је само дуг путара и железничара у 2022. години био једнак износу 11 одсто кинеског бруто друштвеног производа.

Мање трговине

И цене бродских контејнера у Источној Азији су опале између 80 и 85 одсто, што значи да се кинески извоз најпре у Европу, а онда и САД битно смањује.

Фактори иза пада продаје одеће, намештаја, играчки и друге робе широке производње коју Кина извози широм света, сматра се, у значајној мери је то што европски и други клијенти који их увозе имају већ имају довољне резерве. Они су одмах након окончања епидемије ковида увезли веће количине кинеске робе, коју онда нису успели да продају јер је почела инфлација која је присилила становништво да смањи потрошњу.

Још један узрок пада потражње за кинеском робом у односу на године пандемије 2020. и 2021. је и то што се становништво у земљама увозницама вратило нормалном животу, који подразумева више тражње за услугама, попут ресторана и путовања, а мање за робом у поређењу са временом када је било присиљено да остану у својим кућама и стога више трошили електронске и друге производе.

У Источној Азији падају и цене бродског транспорта сировина, иза чега се налази и смањење кинеског увоза руде гвожђа и угља.

Нада у раст упркос потешкоћама?

У месецу мају у Кини су опале и индустријска производња и наруџбе за нове производе у односу, док је у априлу раст индустријске производње у односу на исти месец прошле године, када су биле позатваране фабрике у Шангају и неким другим градовима, износио само 5,6 посто уместо 10,5 посто, колико је био просечни износ раста који су очекивали домаћи економисти.

Такође у априлу ове године, у односу на исти месец прошле, потражња за краткорочним кредитима за домаћинства је опала за близу 125,5 милијарди јуана (близу 18 милијарди долара), а потражња за средњорочним и дугорочним зајмовима за 115,6 милијарди јуана (16,5 милијарди долара).

Позитиван развој догађаја представља повратак туризма, односно, недавни првомајски празници, када је након три године уздржавања због епидемије становништву било дозвољено слободно путовање - сматра се да је у пет дана крајем априла и почетком маја око 270 милиона кинеских грађана пошло на пут и укупно потрошило око 21 милијарду долара.

Мада је скок у економској активности забележен на самом почетку године у априлу заустављен, аналитичари Голдман Сакса сматрају да Кина још увек може да до краја године оствари раст од преко пет посто.