Од раздвајања до умањења ризика – мења ли Запад економску стратегију према Кини

Лидери земаља чланица Г7 током самита у Хирошими издали су заједничко саопштење у којем се изјашњавају за стратегију "деризиковања" (умањења ризика) у економским односима са Народном Републиком Кином.

"Деризиковање", термин који је у контексту односа са Кином први пут употребила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен крајем марта ове године, а здушно прихватиле европске владе земаља Г7, представља, пишу западни медији после Хирошиме, уравнотеженији приступ у поређењу с ранијим идејама Вашингтона.

Наиме, Американци су заговарали шире раздвајање од кинеске економије. Раздвајање је требало бити остварено стварањем нових ланаца снабдевања који неће укључивати кинеска предузећа и повлачењем западних компанија са кинеског тржишта и њиховим преоријентисањем на пословање са фирмама земаља војнополитичких савезника.

Та стратегија САД, дакле, подразумевала је дељење светске економије на војнополитичке блокове, односно, стварање паралелних светова у којима се трговина и размена знања и технологија одвијају само међу земљама које деле исту идеологију.

"Деризиковање" у Хирошими плод корекције Европљана

На укључивање концепта умањења ризика у заједничко саопштење учесница самита у Хирошими утицај су имале европске земље чланице Г7, нарочито Француска, чији је председник Емануел Макрон у априлу отворено рекао да чланице ЕУ не треба да се понашају као амерички вазали и следе политику Вашингтона у вези са пресецањем економских веза са Пекингом.

Иначе, "деризиковање", по Фон дер Лајеновој за циљ има, одбрану, а не агресију и конкретно значи ограничавање кинеских инвестиција у стратешке области, као што су квантум компјутери или вештачка интелигенција. Односно, основни циљ те политике је да заштити западне земље од крађе савремених технологија и шпијунаже, а не да успори технолошки развој Кине и уназади њену економију.

У складу с тим размишљањем, у заједничком саопштењу Г7 из Хирошиме стоји реченица: "Наш политички приступ није осмишљен тако да нанесе штету Кини - ми не настојимо да ометемо економски напредак и развој Кине".

Саветник америчког председника за безбедност Џек Саливен, који је познат по свом тврдом ставу према Кини и Русији, у интервјуу датом поводом тог коминикеа рекао је да у Групи 7 постоји више различитих гледања на економске односе са Кином и објаснио да је став о умањивању ризика компромис до којег се заједнички дошло.

Он је заправо већ крајем априла, у свом говору у Брукингс институту у Вашингтону, пишу амерички медији, усвојио европски дискурс о умањењу ризика, када је рекао да његова влада у односима са Кином прижељкује деризиковање и диверсификацију, а не раздвајање.

Неверица у Кини

Но, упркос томе званични Пекинг осудио је став који су западне земље и њихов домаћин Јапан заузеле према економским односима са Кином у Хирошими.

У Пекингу се "деризиковање" види као једна врста епитета који замагљује суштину, као израз који звучи мекше и невиније, али значи практично исто. То је - настојање да се под изговором наводне кинеске војнополитичке претње Пекинг економски ослаби и уздрма, кроз подизање царина и тарифа, забране извоза савремених технологија и виталних сировина, одбијање кинеских инвестиција у земље Запада, стимулисање компанија правном присилом и економским подстицајима да се повуку са кинеског тржишта, а своја нова постројења отварају код куће или у другим странима земљама.

Тако је кинески лист близак влади Глобал тајмс изнео мишљење да је "деризиковање" заправо "прикривено одвајање", јер је Вашингтон био и остао доследан у својој стратегији надметања с Кином и жељи да задовољи своју "нездраву опсесију да очува доминантни положај у свету".

Отуд, дискурс о "умањивању ризика" је, када долази из уста званичника у Вашингтону, само средство да се умире европски савезници и да их се лакше придобије за исти циљ.

И хонконгшко гласило Саут Чајна морнинг пост донело је коментар у којем се оцењује да сам израз "деризиковање" звучи "мање ратоборно, али да иза њега и даље стоји непријатељство", те да је разлог за ковање нових израза попут њега то што својом нејасноћом и бесмислом омогућавају избегавање критике и одговорности.

Вербална магија?

Због тога, утицајни вебсајт на енглеском који се бави азијском политиком Дипломат критикује Кину да не схвата разлике у нијансама између "деризиковања" и стратегије "обуздавања" (какву су САД и њени савезници спроводили против Совјетског Савеза током Хладног рата).

По њему, декларисани приступ Г7 "сасвим је другачији", од обуздавања (економског раста и развоја Кине), јер је много скромнији и дефанзивнији у својим циљевима.

Новинар сајта истиче и горе цитирану реченицу из заједничког саопштења као доказ да је реч о много бенигнијој политици од раздвајања и обуздавања, које је претходно заговарао Вашингтон.

Међутим, како истиче новинар Њујорк тајмса у реакцији на саопштење Г7, "деризиковање" је термин који су до сада користиле западне банке када би по налогу владе у Вашингтону аутоматски прекидале све везе са читавом категоријом клијената због опасности да би неко од њих могао да буде умешан у финансирање тероризма или прање новца, без детаљнијег бављења тиме који од њих би заиста могао да има везе са криминалом, а који не.

То сугерише да "деризиковање", заправо, није израз који означава нијансирано бављење проблемом економских санкција и забрана.

Али више од тога, наравно, проблем је дугогодишње и очигледно лицемерје западних политичких елита које без устезања настављају да вербалном магијом заводе своје геополитичке такмаце.

Није потребно много напора за присетити се неких од чувених уверавања западних земаља о невиности и добронамерности њиховог деловања.

Рецимо, тога како су Москви давана обећања да се НАТО неће проширити на Исток ни за један педаљ након повлачења Совјета (тадашњи секретар спољних послова Џејмс Бејкер, на пример) и како је она са сваком новом експанзијом алијансе уверавана да то није уперено против ње.

Или како су, приликом постављања антиракетних система у Румунији и Пољској, који брзо могу да се прилагоде и за офанзивни удар, амерички званичници говорили да оно није усмерено против Русије, него, гле чуда, Ирана.

Или, ако је Кина у питању, како је председник Џозеф Бајден, након што је у Токију изјавио да ће његова земља војно бранити Тајван, објашњавао да та претња оружјем није усмерена против Пекинга, јер његова земља остаје привржена политици једне Кине, те се само противи измени статуса кво војним путем.

Зато, када земље Групе 7 поручују Кини како њихов план да ограниче њене инвестиције у сабраћајну, телекомуникациону и рударску инфраструктуру и ускрате јој напредне технологије виталне за економски развој као што су чипови нема за циљ то да јој нанесе штету и омете њен напредак, није за замерити кинеским коментаторима ако им то звучи као вербална гимнастика или продавање магле у стилу "није шија него врат".

Или, ако им се то уверавање чини обмањивањем у складу с пропагандним аксиомом да сто пута поновљена лаж постаје истина.