Самит Г7, уместо решавању економских проблема, посвећен спутавању Русије и Кине

Некада су самити лидера Групе 7 били праћени као важни састанци који ће одредити економске трендове у ближој будућности, мада они, наравно, никада нису били посвећени искључиво економским питањима већ и проблемима као што су, рецимо, глобално загревање или борба против епидемија и тероризма.

Сусрет председника и премијера седам најбогатијих земаља војнополитичког Запада у Хирошими ове године, међутим, има два основна задатка, који су очигледно изразито геополитичке и безбедносне природе: како даље политички и економски изоловати Русију и како успорити технолошки и економски развој и ослабити војну моћ Кине.

Не да вође "богатих демократија", како поједини јапански медији ласкају државама чланицама тог ексклузивног клуба светских хегемона, неће разговарати о економији, него ће она бити подређена геополитичком циљу сламања Русије и Кине.

Односно, она ће бити тема утолико колико може послужити слабљењу те две државе које угрожавају доминантну геополитичку позицију САД и њених војнополитичких савезника, те прете да глобус уведу у доба мултиполарности.

Циљ број 1: повредити Русију

О томе сведочи агенда састанка у Хирошими, као и списак званица.

Нескривени циљ, објављен недељама пре почетка самита, јесте то како запушити рупе у економским санкцијама против Русије и осмислити нове пакете мера за њено кажњавање. Важан део у том погледу је, пишу јапански медији, стварање механизама за утврђивање начина на који се заобилазе забране на извоз у Русију, односно идентификовање економских субјеката на Западу и у земљама бившим чланицама Совјетског Савеза који омогућавају избегавање санкција.

Није случајно што је на самит, иако није чланица Групе 7 позвана Индија, чији премијер Нарендра Моди у Хирошиму, завичај свог јапанског колеге Фумија Кишиде, иде с намером да, као председавајући нешто шире Групе 20, заступа интересе тзв. "глобалног Југа", дела Земљине кугле који је до недавно означаван терминима попут "земље у развоју" или "Трећи свет".

Јер, Индија је држава која је драстично повећала увоз руске сирове нафте по отпочињану "специјалне војне операције" у Украјини и која исту, након рафинисања, препродаје земљама Европске уније за леп профит. Треба рећи и да се Русија већ у првом кварталу фискалне 2022. (период од априла до јуна прошле године) пробила на позицију највећег извозника ђубрива у Индију.

Такође, држава потконтинент поседује око 90 одсто светских радионица за брушење дијаманата, које у доброј мери набавља од Русије, те од највеће земље света традиционално пазари и велике количине наоружања.

Не може бити проста коинциденција да јапански економско-политички недељник који излази на енглеском језику Nikkei Asia доноси текст о томе како ЕУ жели да у склопу новог пакета санкција пригуши приходе које Русија остварује трговином дијамантима и у њему помиње Индију као највећу увозницу тог драгог камена и земљу с најразвијенијим индустријом обраде истог баш дан пред почетак самита у Хирошими.

Зато ће Моди, у свом настојању да увећа углед и престиж своје државе као витешки представник земаља које немају гласа у институцијама које одређују економску и политичку судбину планете (какве су Г7 и Г20), морати да у Хирошими истрпи салву критика, притисака, а вероватно и политичких и економских уцена.

У Хирошиму ће допутовати и украјински лидер Володимир Зеленски, који ће у свом јединственом маниру председника планете Земље који држи говоре у десетинама страних парламената, присуствује састанцима свих регионалних и глобалних организација чији члан његова земља није, те самоуверено тражи да буде позван и на забавне и спортске догађаје широм света, поново затражити десетине милијарди долара у новцу и оружју, поврх стотина милијарди које је већ добио.

На путу за самит Г7 у Хирошими, иначе, Зеленски је успут застао у Џеди да својим присуством почасти чак и лидере Арапске лиге.

Зеленског је на самит лично позвао јапански премијер током своје недавне посете Кијеву, која се, наравно не случајно, поклопила са сусретом кинеског председника Си Ђинпинга и руског лидера Владимира Путина у Москви, и која је у САД пропагандно искоришћена за осликавање Американцима драге дихотомије о космичкој борби добра и зла, демократије и ауторитаризма.

На Самиту Г7 у граду који је разорила америчка атомска бомба и где се сада иде на поклоњење геополитичким циљевима САД, разговараће се и о послератној обнови Украјине, у чему посебну улогу треба да одигра верни домаћин Јапан, који је и до сада много пута из својих државних трезора градио тамо где је његов савезник Вашингтон својим војним интервенцијама или ратнохушкачком политиком остављао пустош.

Присуство Зеленског у Хирошими, дакле, јасно указује на карактер тог самита, који уместо да се позабави инфлацијом и поремећајима ланаца снабдевања широм света, те банкротима мноштва малих и средњих предузећа на Западу, намерава да те неуралгије даље продуби бацањем нових милијарди својих пореских обвезника у незаситу црну рупу у Украјини и додатним уништавањем предузећа која послују с иностранством у својим земљама кроз пооштравање и проширивање санкција – не само против Москве, већ и Пекинга.

Циљ 2: Повредити Кину

Управо због овог другог, ретку прилику да уђу у ексклузивни клуб Г7, поред најзначајнијег америчког савезника на јужној полулопти Аустралије, која игра важну улогу у спречавању продора кинеског утицаја у јужни Пацифик, и Републике Кореје, која се под влашћу конзервативног председника Јун Сок Јола постепено укључује у америчке планове за наоружавање Украјине и одбрану Тајвана, овог пута су добили и лидери Вијетнама и Индонезије.

Од њих ће се тражити да се динамичније укључе у сузбијање кинеских територијалних аспирација у Јужном кинеском мору и супротставе јачању економског и политичког утицаја Кине међу државама Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), што је још један врло важан геополитички циљ Вашингтона, који нескривено подржавају и Тајпеј, Токио и Канбера.

Наиме, кроз то море на ободу Тихог океана у којем је Пекинг у протеклој деценији направио више утврда досипањем земље на атолима годишње прође роба вредна преко три билиона (три хиљаде милијарди) долара, односно, око трећина целе поморске трговине света.

Ако би се оно нашло под чврстом поморском и ваздушном контролом Кине, нарочито, ако би оно било у потпуности и недвосмислено инкорпорирано у њене територијалне воде, Пекинг не само што би могао да битно отежа снабдевање америчких савезника у региону енергентима са Блиском истока и другом робом, већ и потпуно онемогући пролаз америчким војним снагама и угрози режим на Тајвану.

На самиту у Хирошими, јавили су јапански медији, биће дискутовано и о томе како санкционисати кинеске компаније које извозе у Русију, попут оних у Хонг Конгу, које у Вашингтону виде као најодговорније за снабдевање Москве чиповима, који могу да буду искориштени и за производњу наоружања.

Само дан пред сусрет лидера Г7 бивша премијерка и министарка иностраних послова Велике Британије Лиз Трас, која се налази у петодневној посети Тајвану, изјавила је да треба оформити "економски НАТО", који би својом чврстом моћи (санкцијама, забранама извоза савремених технологија и стратешких сировина) деловао тако да Кину одврати од покушаја да загосподари Тајваном.

Она је тиме, заправо, само описала политику економског раздвајања од Кине и њеног превентивног кажњавања коју САД већ спроводи неколико година, а која се интензивира од почетка руске интервенције наовамо, и вербално појаснила задатак вођа земаља Г7 у Хирошими.

Да ли ће се историја поновити?

Судећи по свему што је до сада дато на увид медијима, на самиту Г7 неће бити речи о дипломатији, начинима да се уз елементарно поштовање за страховања и захтеве политичких неистомишљеника изнађе компромис и мир или успостави стабилност у снабдевању енергентима, храном и ђубривом, те спречи ерозија животног стандарда стотина милиона људи широм света.

Напротив, биће пуно дискусије о начинима да се даље продубе геополитичке блоковске поделе по угледу на Хладни рат, те појача економска, политичка и војна присила против оних који на неки начин, да ли војно или економски, угрожавају глобалну хегемонију Запада.

Биће речи о даљем пооштравању политике економског раздвајања Запада и њених савезника у азијско-пацифичком региону од Кине и Русије. То је пројекат који ће проузроковати сиромашење десетина а могуће и пуно стотина милиона грађана, све да би се створила ситуација слична оној у време Хладног рата, када су САД и њени идеолошки и војнополитички савезници међусобно створили самодовољну економску средину која је по богатству и трајању надмашила ону источну.

У овом, другом по реду Хладном рату, залогај за Г7 ће бити доста крупнији него у оном првом.