Око: Турска велика драма – остаје ли Ердоган

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже за РТС да су избори у Турској, као скенер, показали да је друштво подељено на два кампа који су један против другог и упозорава да је то опасно у земљи која има традицију политичког насиља. Директор Института за европске студије Миша Ђурковић оцењује да поделе постоје и у самој опозицији, и да ће пресудити нијансе. Много тога је у игри, један мали инцидент може да направи озбиљан проблем, упозорава Ђурковић.

Одржани су "најважнији избори на свету у 2023. години", гласили су наслови западних медија. Турска сада иде у други круг председничких избора, први пут у историји. Турци ће 28. маја свету дати одговор који толико чека – да ли Ердоган остаје на власти или одлази после две деценије.

Избори као скенер – опасна поларизација два кампа

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић рекао је у емисији Око да је тешко са већом извесношћу тврдити шта ће бити 28. маја у другом кругу председничких избора.

"Ови избори су, чини ми се врло занимљиви за анализу, јер представљају један веродостојан скенер турског друштва. Сама чињеница да је близу 90 одсто бирача изашло на изборе, од 64 милиона, говори о веродостојности тог скенера. Турска је подељена готово равномерно, плус–минус проценат, два, три", наводи Јакшић.

Према његовој оцени, то је резултат политике коју је Ердоган водио последњих деценија, која је веома поларизовала Турску.

"Чињеница је да, са једне стране, сада имамо руралну, мање образовну, старију и исламизовану Турску и, са друге стране, имамо урбану, боље образовану, секуларну Турску, која либералније размишља. То су сада два кампа, који су један против другог", објашњава Јакшић и упозорава да је то опасна поларизација у земљи која има традицију политичког насиља.

Поделе и у опозицији, нијансе могу да пресуде

Миша Ђурковић се слаже да је немогуће предвидети исход другог круга избора, напомињући да још нису пребројани сви гласови из дијаспоре.

Истиче да постоје нијансе, за које сматра да ће бити пресудне.

"И у опозицији постоје разне поделе. Постоји подела код њих у односу према исламу, али постоји и подела у односу према национализму, дакле у начину на који се тај национализам доживљава", наводи Ђурковић и објашњава да је Ердоган себе покушао да представи као синтезу неког националног ислама.

Или Курди или турски национализам – на коју ће страну Синан Оган

Када је реч о бирачима трећепласираног Синана Огана, који је био посланик у парламенту као представник крајње десне Партије националног покрета, Ђурковић сматра да неће бити класичан случај да се направи споразум са Киличдароглуом.

Врло су битне нијансе, указује Ђурковић и објашњава да, ако Киличдароглу рачуна на курдске гласове који су неоспорно његови, тешко да ће постићи неку врсту споразума Огланом, који је крајњи десничар са пет одсто гласова, што није мало.

"Много тога је у игри и то може да изазове и мешање страних сила, могућност дестабилизације. Један мали инцидент може да направи озбиљан проблем", сматра Ђурковић.

Независна спољна политика све скупља – може ли Турска да плати цену

Евидентно је, истиче Ђурковић, да је Запад потпуно стао иза Киличдароглуа, а да су са друге стране Русија и Саудијска Арабија на неки начин економски помагале Ердогану да сузбије инфлацију и да колико-толико држи економски систем под контролом.

"Мислим да је овде јако битан ниво и рат у Украјини и деловање Кине, Брикса. Имамо две концепције усмерења Турске у спољној политици и глобалној економији", оцењује Ђурковић.

Јакшић каже да су поремећени неки претходни односи снага који су постојали.

"Та врста независности или неутралности у спољним пословима има своју цену. Турска то може, наравно, себи да дозволи с обзиром на своју снагу, али ако гледамо трендове по избијању украјинског рата, неутралност и балансирање постају све непопуларнији", указује Јакшић.

Турска војно ангажована "као никада до сада", где има базе

"Турска је регионална сила неспорно и жели ту своју моћ да преточи у практичну дипломатију, и зато је толико важна и Америци, Русији, Европској унији, земљама Блиског истока", истиче Јакшић.

Турска је, додаје, војно ангажована као никада до сада.

"Они имају базу у Могадишу, имају војнике у Катару. Турска има војнике који су директно укључени у борбе у Сирији, у Либији. Дакле, амбиције Турске се показују и директним ангажманима на разним деловима света", наводи Јакшић.

Балкан Турској важан колико и Кипар и Азербејџан – хоће ли бити промене

Када је реч о политици Турске према Балкану, стручњаци у Турској кажу да ту не постоје разлике између два кандидата, и да им је Балкан важан колико и Кипар и Азербејџан.

Јакшић је сагласан са тим анализама и сматра да се политика Турске према Балкану, без обзира на то ко буде изабран, неће мењати.

Према Ђурковићевом мишљењу, Балкан апсолутно остаје један од приоритета за Турску, која би могла, у случају победе Киличдароглуа, да промени дискурс у погледу европских интеграција на Балкану.

Део турског наступа на Балкану, подсећа Ђурковић, био је залагање за евроатлантске интеграције, али је Ердоган одбацио ту политику, и не залаже се за улазак тих земаља чак ни у Европску унију, а камоли у НАТО.