Читај ми!

Ко је Кемал Киличдароглу – кандидат Запада или будући реформатор Турске

Турски политичар који је преживео неколико атентата. Бирократа године. Кемал звани Ганди који се никада не љути и не виче. Алевитског порекла. Председник странке који је то постао захваљујући секс-скандалу. Влогер који се, у белој кошуљи подврнутих рукава, снима у својој скромној кухињи. Камен спотицања због којег је опозициона шесторка могла да се претвори у петорку. Лидер који је у партију прихватио истакнуте верске личности, али и активисткиње за права жена. Борац против корупције. Све је то Кемал Киличдароглу, човек који би могао да постане победник најважнијих избора на свету у 2023. години и ноћна мора Реџепа Тајипа Ердогана.

Ко је Кемал Киличдароглу – кандидат Запада или будући реформатор Турске Ко је Кемал Киличдароглу – кандидат Запада или будући реформатор Турске

Када би новинарска екипа пресрела просечног Турчина на улицама Анкаре и за потребe анкете приупитала ко је и шта је Кемал Киличдароглу, главни изазивач Реџепа Тајипа Ердогана на председничким изборима које је успео да уведе у други круг, вероватно би Турчин одговорио: "миран".

Киличдароглу је познат по својој смирености. Један од његових надимака је Ганди-Кемал, а зарадио га је због своје сталожености,  карактерне, али и физичке сличности са Махатмом Гандијем.

Једном приликом је у интервјуу сам признао да се никада не љути, што је потврдила и његова супруга.

"Пријатан је и веома миран. Мало превише миран. Кемал никада и никад не виче. С тим човеком не можете ни лепо да се посвађате. Понекад ме излуђује што је тако миран“, испричала је Селви Киличдароглу.

Своје смирености Киличдароглу се не одриче ни у политичком животу. Један партијски колега рекао је да његов лидер никада није повисио тон. "Понекад нас ствари излуде и не можемо а да не вриштимо. Чак и тада Киличдароглу остаје миран", рекао је колега.

Ердоганов изазивач је и ван граница Турске постао познат баш захваљујући гандијевском приступу и ненасилним методама борбе против репресије над опозиционарима и новинарима који нису на линији владајуће партије.

После масовних хапшења и отпуштања грађана који су наводно били повезани са организацијом неуспелог војног пуча 2016. године, Киличдароглу је са својим присталицама кренуо у протестни "Марш правде" током којег су препешачили 450 километара од Анкаре до Истанбула.

Политичар са девет живота

Политичар који је најчешће био мета физичких напада и атентата у Турској, због чега се на предизборним скуповима појављивао и са панциром, ништа агресивније није одговарао и реаговао ни када је више пута за длаку успео да избегне готово сигурну смрт.

"Пут ка демократији је пун препрека“, рекао је Киличдароглу, са масницом испод ока, и позвао колеге да остану мирне када је 2014. нападнут у парламенту док се спремао да одржи говор посланицима своје странке.

Био је то само први у низу напада... Конвој аутомобила у којем се Киличдароглу налазио напала је 2016. курдска милитантна група ПКК. Следеће године једва је избегао покушај исламских екстремиста да га убију бомбом.

На сахрани једног турског војника 2019. године преживео је линч праћен позивима на убиство. Када га је полиција одвела на сигурно, рекао је само: "Овакви покушаји нас не могу зауставити."

"Бирократа године" и вечити борац против корупције

Сталожени Кемал Киличдароглу је рођен 1948. године у селу на истоку вилајета Тунџели у региону Источна Анадолија. Четврто је од седморо деце државног службеника и домаћице и једини у породици који је завршио факултет.

Породица Киличдароглу је алевитског порекла. Алевити су етничко-религијска мањина која чини огранак шиитских муслимана. Најбројнији су на југоистоку и истоку претежно сунитске Турске. За разлику од шиита и сунита, немају обавезујуће верске догме, па не иду у џамије и на хаџилук, жене се не покривају, а учење им не забрањује конзумирање алкохола.

Киличдароглу је дипломирао економију и финансије на Академији економских наука у Анкари, после чега се 1971. године запослио као (млађи) референт у турском Министарству финансија.

Дуго је и успешно градио каријеру као државни службеник и бирократа у различитим турским финансијским институцијама, пре него што је 1992. именован за директора Управе за социјално осигурање.

Међу бившим колегама остао је познат као поштен и поуздан бирократа и вечити борац против корупције. Један финансијски часопис га је 1994. прогласио за "бирократу године".

Неславни почетак политичке каријере

Тада већ бивши чиновник, али и предавач на једном универзитету и члан извршног одбора банке, повукао се 1999. године из бирократије и пожелео да постане политичар.

Покушао је кроз чланство у Демократској левој партији, али није успео да се наметне као кандидат за посланика пред парламентарне изборе на којима је његова партија освојила највећи број мандата.

Жељену шансу добио је нешто касније од Републиканске народне странке на чији је захтев припремио један извештај о корупцији. Добро урађен посао свидео се тадашњем председнику странке Денизу Бајкалу, који је Киличдароглуа позвао да се придружи партији.

Киличдароглу је прихватио позив и први мандат у турском парламенту добио већ након избора 2002. године, у време када је актуелни председник Ердоган ступио на власт.

За заменика лидера посланичке групе Републиканске народне странке изабран је 2007. Почео је више да се појављује у медијима, објавио је поново неколико доказа о корупцији у земљи, а популарност му је додатно порасла након све чешћих полемика са посланицима Ердоганове Странке правде и развоја.

Након седам година у парламенту, кандидовао се 2009. за градоначелника Истанбула. Изгубио је изборну трку од противкандидата из редова Ердоганове партије, али је добио похвале за кампању и велики углед међу присталицама странке коју је пре једног века основао отац модерне Турске Кемал паша Ататурк.

На челу партије захваљујући секс-скандалу

На чело партије Киличдароглу је дошао 2010. године, потпуно неочекивано и изненада – након секс-скандала због којег је дугогодишњи председник и његов политички отац Дениз Бајкал морао да поднесе оставку.

Није му се на прву лопту свидела идеја да невоље страначког колеге и пријатеља искористи за стицање власти и моћи, али је ипак смекшао став и пристао да се кандидује за лидера. На страначком конгресу добио је свих 1.189 важећих гласова.

Пошто је сео у председничку фотељу, Киличдароглу је полако али сигурно реформисао странку, окрећући је ка левом центру. Покушао је да се удаљи од милитаристичке традиције, утицаја војске и радикалног секуларизма који се најбоље огледао у подршци забрани ношења марама у школама и јавним службама.

У жељи да своју партију учини привлачном или бар прихватљивом читавом спектру различитости у турском друштву, нови лидер је уложио напоре у помирење са муслиманским верницима кроз гестове као што је присуствовање ифтарским вечерама.

У странку је довео истакнуте верске личности, али истовремено и курдске активисте, активисте за људска права и борце за права жена.

Веран својој бирократској прошлости, увео је строгу финансијску дисциплину и забранио расипање страначких пара.

Камен спотицања због којег је опозиција могла да се распадне

Иако је као дугогодишњи лидер највеће опозиционе партије годинама стицао искуство и углед, Киличдароглу није добио једногласну и безрезервну подршку сабораца када се пред председничке изборе бирао Ердоганов изазивач.

Јавност га већ годинама оптужује да није довољно харизматичан да би био права алтернатива Ердогану, а као бољи и препознатљивији кандидати виђени су градоначелници Истанбула и Анкаре.

Чињеница је да је Киличдароглу као лидер странке до сада изгубио све парламентарне и председничке изборе од странке Реџепа Тајипа Ердогана, али се значајан успех његове партије и савезника десио на локалним изборима 2019. године када су задужили градоначелничке фотеље у већини великих градова, попут Истанбула и Анкаре.

Мада су му предизборне анкете биле наклоњене, његова кандидатура довела је скоро до раздора у опозиционом савезу који се састоји од шест странака.

Мало је фалило да се због Киличдароглуове упорности шесторка претвори у петорку, пошто је друга по величини странка "Добра партија" запретила да ће напустити коалицију након што је постало јасно да ће Ганди-Кемал да се кандидује.

Ипак, смирени бирократа успео је да уједини расцепкану и шаролику турску опозицију. Национална алијанса, која га је на крају подржала, укључује и странку десног центра, једну националистичку, једну исламистичку и две странке које су се одвојиле од Ердоганове владајуће партије.

"Зора социјалдемократије" и обнова парламентарног система

Када је постало јасно да ће ујединити опозицију и изаћи на црту Ердогану, Киличдароглу је, у складу са темпераментом и репутацијом, обећао да ће ујединити и све различите слојеве друштва у Турској. Његов заштитни знак током кампање био је гест рукама у облику срца.

На друштвеним мрежама је објавио серију видео-снимака из своје скромне кухиње или радне собе у Анкари, често се обраћајући младим бирачима који први пут гласају. Лежерно обучен, подврнутих рукава и са препознатљивом наруквицом, говорио је о осетљивим темама као што је положај Курда и других мањина.

Поред нове "зоре социјалдемократије", Киличдароглу је обећао повратак "ортодоксној економској политици", као и враћање парламентарног система поделе власти, који је Ердоган пре неколико година преобразио у председнички.

Више пута је нагласио да ће обновити независност правосуђа и прекинути праксу коришћења судова за обрачун са неистомишљеницима, новинарима, активистима и политичким противницима.

На одушевљење присталица, али уз благу контроверзу, наишло је и обећање да ће Киличдароглуова Турска депортовати милионе сиријских и авганистанских избеглица.

Упитан како намерава да усклади ово обећање са жељом да се Турска придружи Европској унији, Киличдароглу је рекао да очекује подршку Уније и Уједињених нација.

Истакао је да такву идеју не сматра расизмом и да ће разговарати са администрацијом у Сирији, наћи решење за проблем и објаснити разлоге за заштиту турских граница.

"Знамо да је Украјина неправедно нападнута"

Поред санирања последица катастрофалног земљотреса на југоистоку Турске, у којем је погинуло више од 50.000 људи, један од највећих изазова са којим би Киличдароглу могао да се суочи ако постане председник јесте промена непредвидивог и нестабилног спољнополитичког курса Ердоганове Турске.

Перципиран у јавности као кандидат по вољи Запада, тешко да би Киличдароглу наставио Ердоганов пут седења на више столица и опрезног балансирања између Кијева и Москве, Пекинга и Вашингтона...

реираћемо спољну политику у оквиру онога што интереси Турске захтевају. Ми смо партија која сматра да спољна политика која се тренутно води не иде у прилог Турској", одговорио је Киличдароглу на питање какав однос намерава да успостави са Владимиром Путином.

Говорећи о рату у Украјини, Турском суседу са друге стране Црног мора, био је много прецизнији и одлучнији...

"Знамо да је Украјина неправедно нападнута. Зато их подржавамо. Пружили бисмо све врсте политичке подршке која је потребна", истакао је Ганди-Кемал.

петак, 19. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво