Највећа војна вежба САД и Филипина до сада – партнерство од којег Пекинг боли глава

Војске САД и Филипина прошлог месеца су одржале највећу заједничку вежбу до сада. У двонедељним маневрима у склопу традиционалне годишње вежбе "Баликатан" (тагалог: "раме уз раме") учествовало је чак 17.600 војника свих родова.

Након ње, почетком овог месеца филипински лидер Фердинанд Маркос млађи посетио је Вашингтон, где је од свог домаћина председника Џозефа Бајдена добио гаранције да ће САД његовој земљи сигурно пружити заштиту у случају сукоба и договорено опремање филипинске армије са три транспортна авиона америчке производње Ц-130 и четири патролна брода.

Они, скупа са 12 сличних пловила које је острвска држава већ набавила од Јапана, треба да помогну да Манила ефикасно контролише своју ексклузивну економску зону (ЕЕЗ) у Јужном кинеском мору и тако одбије покушаје кинеских рибара и обалске страже да у њу залазе и експлоатишу природне ресурсе.

По доласку на власт у јуну прошле године председник Фердинанд Маркос млађи преокренуо је политику свог претходника Родрига Дутертеа, који је зарад финансирања свог колосалног пројекта изградње инфраструктуре, вредног око 200 милијарди долара, и личног анимозитета према Вашингтону настојао да ублажи сукобе са Пекингом у вези са водама у Јужном кинеском мору и своју земљу, не само у економском, већ и безбедносном смислу приближи најпре Пекингу, а онда и Москви.

Млађи Маркос, син суровог диктатора који је двадесет година владао земљом од средине шездесетих до средине осамдесетих, блиско сарађујући са Вашингтоном у борби против комунистичких и исламских побуњеника, и емигрирао на Хаваје након што га је народни отпор срушио с власти, међутим, одлучио је да земљу врати под војнополитичко окриље САД, хегемона који је Филипине држао под својом управом од краја 19. века до 1946. године.

У чврстом загрљају Вашингтона

Млађи Маркос тврди да му је циљ уравнотежена спољна политика у којој се земља неће у потпуности приклањати ниједној од две велике силе, Кини и САД, чији се геополитички интереси сучељавају у Југоисточној Азији.

Но, он је већ предузео безбедносне мере које се могу сматрати отворено антикинеским, као што је недавно проширивање споразума о коришћењу војних инсталација на филипинском тлу, којим су Американци добили приступ у још четири филипинске војне базе, или укључивање Маниле у логистички и обавештајни систем који америчкој војсци треба да олакша одбрану југа Тајвана, односно, спречавање Народноослободилачке војске Кине да окружи и блокира то острво у случају рата или политичке кризе.

Повећање броја технике и људства у здруженој вежби "Баликатан" несумњиво је још једна јасна порука Пекингу, чији је циљ одвраћање најмногољудније земље света од настојања да у складу са својим територијалним амбицијама оствари контролу над лавовским делом Јужног кинеског мора, које је богато природним ресурсима и садржи руте које су од виталног значаја за светску поморску трговину, будући да кроз њега годишње прође роба чија се вредност процењује на око три билиона (3.000 милијарди) долара.

И док је вежба на којој је филипинском председнику демонстрирано дејство америчког ракетног бацача ХИМАРС, што наговештава жељу Вашингтона да исти такав прода Манили, за Маркоса млађег израз жеље да заштити ексклузивну економску зону и акваторију своје земље од кинеског експанзионизма и докаже да је лидер који ревносно брани националне интересе, за Вашингтон она је порука Пекингу да не покушава да поморском блокадом или војном интервенцијом насрне на Тајван.

Јер САД, после неколико година владавине популисте Дутертеа, који је заокретом према Кини желео да се заштити од оптужби Запада за брутална кршења људских права у свом рату против дроге и оствари економски бољитак који би у будућности и његовој кћери отворио пут на чело државе, опет могу да сматрају да су утврдиле Тајван и са севера, где у Јапану имају верног војнополитичког савезника и своје базе, и са југа, где сада поново на Филипинима, осим складишта горива и муниције, могу да стационирају и бродове, ваздухоплове и људство.

Порука Индије и АСЕАН-а

Почетком овог месеца у Јужном кинеском мору десио се још један важан војнополитички догађај. То је заједничка вежба морнарица Индије и држава АСЕАН-а (Асоцијације земаља Југоисточне Азије).

Два индијска војна брода, разарач и фрегата, као и патролни авиони и хеликоптери, учествовали су у том дељењу знања и усклађивању деловања које је окупило око 1.800 војника из 11 земаља, а које је Њу Делхи организовао у сарадњи са Сингапуром.

И док је први наставни, теоретски део вежбе извршен у самој луци у Сингапуру, морнарички и ваздухопловни ефективи потом су упућени у заједничку патролу Јужним кинеским морем, на чијих око 80 одсто акваторије право полаже НР Кина. Током ње увежбавано је праћење и претресање туђих бродова, међусобна комуникација, спасавање и друго.

То је прва заједничка војна вежба Индије и земаља АСЕАН-а, која је важна јер су у њој учествовале све земље из те организације, од којих многе, попут Филипина, Вијетнама, Малезије или Брунеја, имају територијални спор са Кином у Јужном кинеском мору.

Оне су тиме показале да су спремне да сарађују не само са Пекингом, већ са више центара моћи, односно, да не желе да се у потпуности препусте утицају кинеског змаја, мада неке од њих, попут Лаоса, Камбоџе или Мјанмара, може се слободно рећи, економски и политички у доброј мери зависе од њега.

Поједине чланица АСЕАН-а, попут Вијетнама и Филипина, заједничком вежбом са Индијом у Јужном кинеском мору практично су и послале поруку Пекингу да не прихватају његове територијалне захтеве и да би у случају неког новог инцидента или војне кризе око острва и вода, могли да рачунају на политичку и материјалну помоћ Њу Делхија.

С друге стране, Индија је јужноазијски див који се из више разлога осећа угроженим од Кине у безбедносном смислу, мада са њом сарађује у економском блоку БРИКС. Највећи су мноштво нерешених спорова с Пекингом дуж заједничке дуге границе у Хималајима и снажна економска и војна помоћ Кине великом ривалу Пакистану.

Ту су и економски и политички продор Пекинга у земље региона Јужне Азије које су у индијској сфери утицаја, као што су Шри Ланка и Мјанмар (бивша Бурма). У влади у Делхију страхују и од брзог раста кинеске морнарице и опасности да би она могла ускоро да почне да се базира у мјанмарским и пакистанским лукама и лукама у Шри Ланки и тако оствари снажну физичку контролу над Индијским океаном, те практично опколи њихову земљу.

Зато Индија већ годинама, поред војнополитичког блока Квадрилатерални дијалог о безбедности у оквиру којег сарађује са Вашингтоном, Токиом и Камбером у сврху обуздавања утицаја НР Кине у Индо-Пацифику, ради и на билатералном војном повезивању са земљама југоисточне Азије.

Седмодневна поморска вежба АСЕАН–Индија с почетка овог месеца, мада по броју пловила која су учествовала (њих девет) јесте релативно скромна, управо зато што је формално окупила све државе југоисточне Азије представља дипломатски успех Њу Делхија у његовом настојању да успостави равнотежу снага и супротстави се ширењу присуства кинеске морнарице, односно, војнополитичког утицаја Кине у Југоисточној и Јужној Азији.

Штап или шаргарепа?

Народна Република Кина отуд се суочава са великом политичком и економском дилемом. Она, са једне стране, вероватно жели да веже Филипине са себе економски, поготово што су привреде две земље комплементарне. Односно, бивша шпанска и америчка колонија може да Пекингу понуди много пољопривредних производа, плодова мора и других сировина, а Кина Филипинима робу широке потрошње и електронику.

Филипини би у будућности могли да постану и важан извор радне снаге за Кину у којој, углавном, због некадашње вишедеценијске политике једног детета стари становништво и у наредним годинама прети осетно смањивање радно способне популације.

Острвској земљи, наравно, Кина је потребна као извор новца за крупне инфраструктурне радове. Међутим, с друге стране, уливање новца у државу која ће приходе остварене кроз трговину с Кином и експлоатацију путева, мостова и лука које су саградиле кинеске компаније, искористити за деловање противно кинеским стратешким и геополитичким циљевима у региону Југоисточне Азије је једна врста самоповређивања.

Такође, мада Пекинг јесте у политичком сукобу не само са Филипинима, већ и са Вијетнамом и Малезијом и другима око вода у Јужном кинеском мору, односно, права на експлоатацију нафте, гаса и рибарског потенцијала у њима, он је до сада у међудржавним преговорима с владама тих држава углавном настојао да у економском погледу буде издашан према њима.

То је чинио излазећи у сусрет њиховим захтевима да улаже, да отвори своје тржиште за њихове пољопривредне производе, успостави боље саобраћајне везе, омогући и подстакне већу посету кинеских туриста, упркос различитом гледању на питање суверенитета тих вода.

Зато ће бити интересантно видети да ли ће војна вежба држава АСЕАН-а са Индијом и гласно истицање противљења кинеским амбицијама у Манили под вођством млађег Маркоса утицати на тај став Пекинга и да ли ће он прибећи присилним економским мерама, као што су бојкоти производа или увођење тарифа и квота на увоз робе из земаља АСЕАН-а које се безбедносном сарадњом са Вашингтоном и Делхијем супротстављају његовим територијалним и војнополитичким аспирацијама.