Ердоган, Киличдароглу или Оган – избори који би све могли да промене

Председнички избори у Турској одржаће се заједно са парламентарним у недељу, 14. маја. Председник се бира на пет година.

Фаворит за победу, лидер Партије правде и развоја и актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган, у високу политику је ушао од 1994. године, када је постао градоначелник Истанбула, 2003. је постао премијер Турске, а од 2014. је председник. 

За последњих 20 година удаљио је Турску од секуларизма коју је успоставио Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне државе.

Кемал Киличдароглу долази из највеће опозиционе Републиканске народне странке, чији је и лидер.

Промовише враћење на основе економске политике, парламентарну демократију и независно судство, области у којима, према мишљењу многих грађана, има највише пропуста.

На митингу у Истанбулу, Киличдароглу је рекао да су избори прилика да се демонтира систем председника Ердогана. Обећао је да, ако победи, неће живети у раскошној новоизграђеној председничкој палати у Анкари, због чега су Ердогана називали султаном.

Др Синан Оган нема велике шансе да буде изабран. Доктор је политичких наука и међународних односа, а титулу је стекао у Москви.

Пореклом је из Азербејџана, бивши посланик у турском парламенту као представник крајње десне Партије националног покрета. Председнички кандидат је недавно основане Наслеђене алијансе.

Наставник физике Мухарем Инџе, који се повукао из изборне трке, бивши је члан Републиканске народне партије и оснивач Партије домовина.

Инџе је одустао три дана уочи избора, али његово име остаје на изборном листићу. Водио је скромну кампању, није имао моћне донаторе иза себе, па самим тим ни новца ни приступа већим медијима.

У кампањи је нападао кандидате две највеће странке, а повукао се због процурелог порно-снимка за који тврди да је монтиран.

Утицај разорног земљотреса на резултате избора

Нека од места погођена недавним земљотресом су упоришта опозиције, а нека су мешовита. Једна школа мишљења сматра да власт није довољно брзо притекла у помоћ унесрећенима и да ће зато изгубити, док други мисле да ће само уз политичку стабилност коју нуди Ердоган стамбене зграде бити изграђене за годину дана.

Угледни западни листови означили су изборе у Турској као најважније изборе на свету у 2023. години.

Улога Турске је велика у компликованим односима на Блиском истоку. Велике силе и западна јавност ишчекују да виде како ће се гласови грађана Турске одразити на њену актуелну политику према Израелу, Ирану, Сирији, ставу према рату у Украјини.

Присталице Ердогана сматрају да Анкара води најнезависнију спољну политику у историји Турске, балансирајући између Вашингтона и Москве. С друге стране, очекује се да би победа Киличдароглуа приближила Анкару Вашингтону.

Један од највећих изазова за Киличдароглуа као председника била би политика према Русији. Он сматра да је Украјина неправедно нападнута.

Остаје питање да ли ће се Турска на стогодишњицу оснивања републике вратити изворном Ататурковом секуларизму или ће наставити двадесетогодишњу политику традиционализма у унутрашњим и међународним односима.