Отопљавање односа између Јапана и Јужне Кореје

Јужнокорејски председник Јун Сук Јул и јапански премијер Фумио Кишида сусрели су се крајем прошле недеље у Токију, где су се сагласили да продубе и убрзају сарадњу у вези економске безбедности, развоја напредних технологија и финансија, те наново успоставе канале за војну сарадњу, нарочито за дељење обавештајних сазнања, како би се боље супротставили претњи која долази из Северне Кореје.

Реч је о првој посети једног јужнокорејског лидера суседу Јапану још од 2011. године. Њоме је, бар за сада, превладано вишегодишње захлађење односа између две земље, проузроковано разликама у погледу на историју и проблеме присилног рада и проституције које су јапанске окупационе трупе спроводиле на Корејском полуострву током Другог светског рата.

Аналитичари у Источној Азији слажу се у оцени да је иницијатива за обнављање блиских економских и војних односа две земље потекла од јужнокорејског председника Јуна, конзервативца са изразито антикомунистичким и проамеричким ставом, који је на власт дошао прошле године. Њега је на нормализацију односа са Јапаном подстакао велики напредак у севернокорејском програму развоја балистичких, крстарећих и хиперсоничних ракета, оличен у лансирању преко седамдесет пројектила у прошлој календарској години.

Превладавање проблема присилног рада за време Другог светског рата

Непосредно пред Јунову посету Токију две земље су решиле проблем исплате одштете јужнокорејским жртвама присилног рада, чиме је превладан дугогодишњи спор и отворен пут за поменути састанак.

Наиме, због војног ангажовања у целој Источној и Југоисточној Азији, као и пацифичким острвима, Јапан је током Другог светског рата остао без мушке радне снаге, а тај недостатак је надокнадио довођењем око два милиона Кореанаца на своја острва, где су они били присиљени да у врло тешким условима, без накнаде, слободе кретања и довољно хране, раде у рудницима и индустријским постројењима.

И док је јапанска влада тврдила да је питање репарација решено билатералним споразумом из 1965. године, групе јужнокорејских грађана су пре пет година поднеле више одштетних закона у односу на јапанска предузећа која су се током рата окористила присилним радом а послују у Јужној Кореји, због чега је њима претила заплена имовине у тој земљи. То је довело до озбиљног захлађења односа између две државе и трговинског трвења у којем је Јапан уклонио Републику Кореју с листе повлашћених трговинских партнера и увео санкције на извоз супстанци битних за функционисање јужнокорејске електронске индустрије.

Уклањање препрека

Ових дана, међутим, у складу с отопљавањем односа, јапанска влада се сложила да уклони забрану на продају супстанци потребних за производњу полупроводника и екрана Републици Кореји, коју је увела 2019. под изговором да Сеул нема адекватну контролу над извозом и да би те супстанце могле доспети у руке субјеката у трећим земљама.

С друге стране, Јужна Кореја је пристала да повуче своју тужбу Светској трговинској организацији коју је поднела с намером да оспори ту јапанску забрану.

Јапански медији, међутим, јављају да влада у Токију за сада још није донела одлуку да Републику Кореју врати на листу повлашћених земаља у трговини.

Док јапанске телевизије преносе снимке са неформалног дружења између два лидера, политичари и аналитичари у Земљи излазећег сунца са задовољством износе оцене да ће попуштање затегнутости између две државе бити корисно за Јапан не само када је у питању безбедност, већ и економија. Ово нарочито стога што, у условима економског раздвајања западног војнополитичког блока (према којем гравитирају и Токио и Сеул) од Кине, долази до кидања ланаца снабдевања мноштвом сировина и производа, па је неометана сарадња са развијеном јужнокорејском економијом важније него пре.

Противљење опозиције и грађана у Јужној Кореји

Зближавање две земље није прошло сасвим глатко, јер се, показала су истраживања јавног мњења у Јужној Кореји, 59 посто испитаника у тој земљи противи решењу који је формулисала администрација председника Јуна. Оно се састоји у томе да влада у Сеулу из сопствених финансијских извора обештети 15 подносилаца тужбе који траже компензацију од јапанских конгломерата "Мицубиши тешка индустрија" и "Нипон челик и Сумитомо метали" и суштински представља уступак Јапану, не само због тога што новац неће доћи из јапанских џепова, већ и зато што захтев подносилаца тужбе за извињењем неће бити испуњен.

То решење, који многи коментатори и аналитичари у Јужној Кореји виде као јасан дипломатски пораз своје земље, је подржало је само 36 одсто јужнокорејских испитаника, објавила је агенција Галуп неколико дана пред Јунову посету Токију.

Интересантно је да га је подржало око пола учесника анкете који су шездесетим и седамдесетим годинама ћивота, односно, рођени одмах након или током Другог светског рата, док је међу грађанима у тридесетим и четрдесетим годинама подршка износила само око 20 посто. Разлог је то што Јунову конзервативну гласачку базу углавном чине најстарији слојеви становништва, док опозициону Демократску партију углавном подржавају млади и средовечни.

Штавише, чак 64 процента јужнокорејских испитаника сматрало је да не треба журити са нормализацијом односа са Јапаном, тако да Јунова кампања успостављања бољих односа са острвском царевином, чини се, није наишла на добар пријем у гласачком телу.

Вођа опозиционе Демократске партије Ли Џеј Мјунг назвао је уступак јужнокорејске владе највећим понижењем у дипломатској историји земље.

Неколико подносилаца тужбе је изјавило да ће одбити владин новац, а њихови адвокати су устврдили да влада нема право да откаже исплату одштете коју су су судови наложили јапанским компанијама.

У складу с циљевима америчке спољне политике

Зближавање власти у Токију и Сеулу поздравиле су америчке дипломате у региону и политички врх у Сједињеним Државама, јер је оно у складу са америчком стратегијом јачања војнополитичких савеза међу државама из блока који предводе у сврху ефикаснијег обуздавања раста војне моћи и међународног политичког утицаја Пекинга.

Амбасадор САД у Токију Рам Емануел, на пример, рекао је у интервјуу почетком овог месеца да је отопљавање односа између Јапана и Јужне Кореје у складу с принципима спољне политике председника Џозефа Бајдена, који ради на ревитализацији савеза не само у Европи, већ и у Источној и Југоисточној Азији. Он је, као илустрацију тог стремљења Бајденове владе, истакао да је у протеклих 12 месеци одржано преко 40 трилатералних сусрета на релацији Вашингтон-Сеул-Токио, више него у целих пет година пре тога.

Јунова влада је у интересу националне безбедности направила храбар искорак приближивши се Токију упркос противљењу свог грађанства, али познаваоци прилика у Јужној Кореји тврде да би у будућности, након што његова владајућа партија Снага народа изгуби на изборима, решење које је донела у вези проблема одштете за присилни рад могло да буде поништено.