Криза у Заливу потреса Јужну Кореју – економија и индустрија чипова под ударом

Рат у Персијском заливу можда више него друге државе потреса Јужну Кореју – колапс економије Блиског истока угрожава не само енергетску безбедност Сеула, који из тамошњих држава увози око 62 одсто своје нафте, већ прети и да парализује водећу индустријску грану те далекоисточне земље – производњу полупроводника (чипова).

Домаћи медији јављају да чак јужнокорејских 40 бродова, од чега седам танкера, сваки натоварен са близу два милиона барела сирове нафте намењене за рафинерије те далекоисточне земље, стоји укотвљено у унутрашњости Персијског залива у близини Ормушког теснаца.

Два милиона барела је управо количина црног злата коју Република Кореја потроши за један дан.

То је непосредни губитак који прети привреди, а продужење рата, слично другим државама света, могло би да изазове несташице бензина и других прерађевина од нафте и крупна поскупљења.

Јужнокорејски медији јављају да држава има резерве нафте за 208 дана.

У 2025. Јужна Кореја је са Блиског истока увезла 59 милиона барела сирове нафте. Ван региона Персијског залива, Сеул, који је по започетку рата у Украјини обуставио набавке из Русије, црно злато купује у САД, Малезији, Казахстану и Мексику.

Посебно погођена индустрија чипова

Док је проблем отежане набавке нафте и гаса проузрокован ратом у Заливу релативно универзалан, лист Чосун Илбо истиче да се, специфично за Републику Кореју, намеће проблем да из земаља Залива (углавном Катара) задовољава чак 90 одсто својих потреба за хелијумом, који је неопходан у производњи чипова.

А они су највећи извозни артикал земље. Прошле године јужнокорејске компаније попут "Samsung Electronics" и "SK Hynix" су зарадиле 173 милијарде долара на њиховом извозу (док је укупни извоз свих грана привреде износио нешто више од 700 милијарди).

Поређења ради, у 2025. Јужна Кореја је на продаји другог најважнијег извозног артикла, аутомобила, остварила укупни приход од 72 милијарде америчких долара.

Даље отежавање рата, дакле, не само што ће подићи трошкове производње чипова због тешкоћа у снабдевању енергенатима, већ може и да озбиљно наруши производни процес због несташице хелијума.

Штавише, кашњење у изградњи осам дата центара у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), проузроковано ратом, прети да умањи планирани обим јужнокорејског извоза чипова.

Наиме, "Amazon", који је успоставио такве центре у УАЕ и Бахреину, и друге америчке компаније са сличним плановима у региону попут "Nvidia" и "Microsoft", су мете иранских дронова, тако да је угрожен и сам опстанак крупних муштерија за корејске чипове у Заливу.

У питање се доводи и реализација заједничког мегапројекта изградње фабрика чипова у УАЕ на којем раде јужнокорејски "Samsung Electronics" и тајвански гигант "TSMC", а који се процењује на преко 100 милијарди долара.

Слабење одбране због рата 

Још један велики узрок бриге за владу у Плавој кући у Сеулу, када је у питању рат Израела и САД са Ираном, је безбедност, односно одбрана земље, пошто је америчка војска која се стационира на њеној територији најавила пребацивање батерија система за противваздухопловну одбрану "THAAD" и "Patriot" на Блиски исток.

То ће капиталистичку нацију од 51 милион становника учинити врло рањивом у односу на богат ракетни арсенал комунистичког суседа са севера Корејског полуострва.

Због свега поменутог, Јужна Кореја је протеклих дана, након почетка напада на Иран, искусила лом на берзи – пад просечне вредности деоница за 12 одсто, што је највећи поремећај те врсте од успостављања индекса "Kospi" 1980. године.

И мада се сада трговина акцијама нормализује, јасно је да су економија и одбрана земље потенцијално изложени огромном напрезању, а влада у Сеулу, слично колегама у Токију, мада то не може да јавно саопшти, прижељкује од свог војно-политичког покровитеља Вашингтона да што пре оконча штетну авантуру у Персијском заливу.