Војници, заробљеници и избеглице – ратно искуство оставља дубоке последице на тржишту рада

Једна студија у Немачкој утврдила је да бивши војници, ратни заробљеници и избеглице испаштају на тржишту рада. Ако се после рата и снађу, проблеми их стигну пред крај радног века.

Војници, заробљеници и избеглице – ратно искуство оставља дубоке последице на тржишту рада Војници, заробљеници и избеглице – ратно искуство оставља дубоке последице на тржишту рада

Ратна искуства могу оставити дубоке последице по каснији радни век оних који су били погођени ратом, те се оне често испољавају тек при крају пословне каријере. То је резултат студије Института за светску економију из Кила, у оквиру које су се анализирали подаци о рањенима, заточенима и прогнанима из Другог светског рата.

"Из резултата истраживања се дају извући лекције за рат у Украјини, на пример о очекиваним недостацима ратних ветерана у пословном животу или интеграцији избеглица тржиште рада", каже економиста и коаутор студије Себастијан Браун.

Он је са колегом посматрао искуства Немаца рођених између 1919. и 1921. који су касније радили у Западној Немачкој. Чак 95 одсто мушкараца тих годишта ишло је у Други светски рат.

Студија се још бави избеглицама које су крајем Другог светског рата имале између две и 60 година.

"У погледу пословне каријере су избеглице имале испрва тежи пут“, каже Браун у разговору за ДЊ. „Тек кад се привредно чудо' закотрљало, смањили су се недостаци које су имале избеглице (с истока Европе) на тржишту рада спрам 'домаћег' западноњмачког становништва.“

И приходи у старости су јако смањени због прогона, додаје Браун. "С друге стране, поготово у рату рањени војници пате од здравствених последица".

Тегобе појачано излазе на видело у старости

Студија, такође, показује да људи који су били рањени у рату тек у старијој доби смањују радни ангажман, вероватно јер тада здравствене тегобе појачано излазе на видело. На пословни успех ратне повреде нису имале утицаја, наводи се у студији.

И војници којима је, рецимо, ампутиран део тела или који су ослепели су након повратка из рата успели да пронађу посао. "Но код тих људи здравствени проблеми у старијој доби долазе раније до изражаја и јаче, тако да њихова радна способност знатно опада након 50. године", истиче Браун.

Подаци указују да су бивши војници својевремено испитивани и о психичким последицама рата. Међутим, готово нико није навео да је, рецимо, патио од депресије, каже Браун: "Изгледа да је то осамдесетих година, кад је спроведено испитивање на којем се темељи наша студија, то још било табу. Стога се ми концентришемо на физичке повреде попут рана од метка, смрзавања или ампутација".

„С обзиром на руску агресију против Украјине, очекујемо да руски и украјински рањеници непосредно након рата неће недостајати на радном тржишту, већ тек онда кад се ти ветерани буду приближавали пензионисању“, појашњава Браун.

Бивши заробљеници мање успешни

У групи мушкараца рођених између 1919. и 1921. су скоро двојица од тројице били најмање шест месеци у ратном заробљеништву, многи од њих још годинама након окончања рата.

Како показује студија, то заробљеништво је каснији радни век погођених скратило за просечно више од две године. Осим тога, ти људи су у послу били у знатној мери мање успешни него бивши војници који нису доспели у заробљеништво.

Онај ко је због заробљеништва тек касније могао да започне радни живот, у поређењу са осталима је по пола године касније ишао у пензију – вероватно да би надокнадио пропуштено.

И избеглице су се, поред губитка своје имовине и домовине, морале суочити с недостацима у пословном животу. Прогнане жене често више нису успевале да се поново запосле. "Мислим да то пре свега има везе с високом незапосленошћу у поратном раздобљу и дискриминацијом жена на тржишту рада", каже Браун.

Укључивање мушких избеглица и пре свега војника који су се враћали с бојишта је било приоритет, додаје овај економиста: „Запослење удатих жена је педесетих година било још јако стигматизовано, а норма је био стереотип мушкарца који једини зарађује у породици.“

Политичка подршка и брза интеграција

"Наши резултати показују би политика требало да подржи ратне ветеране посебно при крају радног века, чак и онда ако су се одмах након рата снашли на тржишту рада", каже Браун и додаје: "Осим тога, важна је брза интеграција избеглица на тржишту рада и у образовном систему. Посебну пажњу би требало посветити омладини на прелазу из школе у занат те групама које су запостављене на тржишту рада" .

субота, 13. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво