Француска, милиони на улицама због пензионе реформе – класна борба у 7.000 амандмана
Француски Сенат гласао је да се старосна граница за одлазак у пензију помери са 62 на 64 године. Расправа се наставља изјашњавањем о амандманима, док власт не одустаје од пензионе реформе. Парламентарна процедура настављена је дан после шестог најмасовнијег протеста радника од почетка године, на којем се, према подацима синдиката, на улицама француских градова окупило 3,5 милиона људи, док је полиција саопштила да их је било упола мање. Александра Колаковић из Института за политичке студије каже за РТС да је у француском друштву још од Француске револуције, борба за радничка права класна борба, и то је једна константа, где су Французи осетљиви на све што може да утиче на њихов социјални положај и на положај најрањивијих категорија.
Александра Колаковић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да је ноћас усвојена седма тачка, којом се старосна граница помера са 62 на 64 године. "То је била тачка око које су се највише спорили и преко 7.000 амандмана је било поднето. То је била жеља опозиционих партија, како би се акумулирале снаге за протест", каже Колаковићева.
Пре тога је, додаје, француска Влада формирала независну Комисију, која је донела закључке о томе да ли је Француској неопходна пензиона реформа, а резултат је да све стране – и оне које су за и оне које су против – управо користе главне аргументе из тог извештаја у своју корист. "Ни то није успело да спречи демонстранте", напомиње Колаковићева.
Према њеним речима, то је један од највећих протеста у овом таласу и један од највећих протеста у последњих 30 или 40 година, не само по масовности, него и по броју различитих врста професија и синдиката који су изашли на улице.
"Може се рећи да овај протест није ни стао између 7. и 11. марта, јер и данас постоји блокада на универзитетима. Данас је нека врста омладинског дана, где би они који су најмлађи, који би требало да дочекају пензију за четрдесетак година, у ствари, највише заинтересовани, као и они који су близу пензије. Јуче је протест спојен са протестом за права жена. Француска Влада је покушала да ослаби аргументе демонстраната, помиње се да би могао да буде повећан минимални износ пензије, ту су и мере које омогућавају да се превазиђе економска криза", додаје Колаковићева.
Наводи да постоје амандмани који су поднети и води се борба око тога да ли ће се одређене социјалне категорије становништва сачувати том реформом.
"Оно што се највише замера председнику Макрону је да то није само питање ове пензионе реформе, већ читавог социјалног система. Постоје предлози да се најбогатији највише опорезују", наводи Колаковићева.
Истиче да је у француском друштву још од Француске револуције, борба за радничка права класна борба и да је то једна константа – Французи су осетљиви на све што може да утиче на њихов социјални положај и на положај најрањивијих категорија.
"Док се расправља о пензионој реформи, појавио се податак да је 10 најбогатијих Француза од почетка пандемије увећало богатство неколико пута. Из партије Меланшона инсистирају да се протесту придруже студенти, док је Валери Пекрес из редова републиканаца поднела тужбу против једног од функционера Меланшонове партије, велике су борбе", указује Колаковићева.
Сада се, каже, види да Макрон нема ту апсолутну већину.
"Међутим, сада та Влада доста добро функционише, она је често подржана од стране републиканаца. Ова пензиона реформа је прошла доњи дом Парламента, сада је у Сенату, где смо видели да је прошла доста добро са 201 гласом за и 115 против. Тако да се чини да ће ова пензиона реформа вероватно бити усвојена, да ли уз одређене измене, видећемо. Сама премијерка Елизабет Борн има велико искуство са штрајковима, рекла је да је ово добар знак и да је потребно да се уједначе поједини делови саме реформе. То је наишло на критике, али оно што је важно је да су они спремни на одређене уступке. Очекивано је да ће се протести наставити", наводи Колаковићева.
Према њеним речима, рат у Украјини је учинио да се лидери на Западу чвршће повежу и да превазиђу разлике.
"То је повезано и са новом међународном архитектуром. Када је реч о односу према Русији и помоћи Украјини, пре свега војној, ту постоје разлике. Разлике су што Британија има агресивнији приступ и дискурс, док Француска настоји да негде смири ситуацију и да се постави у улози арбитра и Макрон се ту поставља као лидер не само Европе него читавог Запада. Наравно постоје проблеми које Француска и Британија вуку још из Брегзита. Ту је онда и она чувена куповина подморница од стране Аустралије, где су француско-амерички односи релаксирани, док су француско-британски односи остали нерелаксирани након тога, тако да је ово у том смислу значајна посета. Говори нам о томе да се Запад окупља око те идеје помоћи одбрани Украјине", напомиње Колаковићева.
Уочи посете британског премијера Ришија Сунака Француској, британска амбасадорка у Паризу у интервјуу француским медијима говорила је о иницијацији нове антанте, у смислу новог разумевања између Француске и Велике Британије.
"Мене то подсећа на почетак кризе изазване ратом у Украјини, где је посебно у Француској јавности поређена са ситуацијом у Првом светском рату, а не са Другим светским ратом, који је био присутнији у јавности, управо у том контексту и у контексту нове архитектуре међународних односа и у контексту приближавања француских и британских елита, требало би посматрати ту изјаву", закључује Колаковићева.
Коментари