Српски спасиоци и становници турских градова за РТС: Борба са временом, страх и трачак наде
Ватрогасци-спасиоци из Србије извукли су 17-огодишњу девојку из рушевина седмоспратне зграде у Турској. Поред ње, на локацији је извучено више беживотних тела. Претходно су локалне спасилачке службе извукле и спасиле жену коју је након 100 сати лоцирао спасилачки тим из Србије. МУП саопштава да наш тим наставља са акцијама спасавања и потраге за преживелима. Са њима је у Турској и екипа РТС-а.
Преживети, једина је жеља и људи под рушевинама и њихових породица којима се на сваки звук буди нада. Срећа и спасених и спасилачког тима - када из рушевина извуку преживеле. Тим српских спасилаца у Хатајију, у више смена помаже у проналажењу људи под рушевинама.
"У позадини је хотел који је имао осам спратова, тих спратова нема сви су се слегли и хотел као да сада има само три спрата. Проналазимо, има и зивих људи, има, наравно, и мртвих. Боримо се, сваки шум ослушкујемо и покушавамо да пронађемо те несрећне људе", прича Давор Видовић члан спасилачког тима Србије.
Немања Пенезић из српског спасилачког тима испричао је за РТС да гаје тај трачак наде и да се увек надају да су испод рушевина живи људи.
"Дајемо све од себе и трудимо се да дођемо до њих, али шта ћемо затећи када дођемо до тога, то нико не зна", истиче Пенезић.
Српски тим је јадан од најопремљенијих, поседују термовизијске и телескопске камере, вибрафоне, што им олакшава детектовање звукова испод рушевина.
"Оно што је битно је да се крећемо увек у паровима како бисмо могли да водимо рачуна једни о другима да у случају да неко од колега улази унутра пре самог уласка се изврши процена и имамо некога ко врши извиђања ако дође до нових потреса да сигнализира колегама који су унутра да изађу", каже Милан Синђић из спасилачког тима Србије.
Њихов колега Никола Максимовић испричао је да је притисак велики и да су око њих људи који чекају информацију о својим породицама.
"Ми имамо информације колико се особа још налази заробљено у објекту који се налази иза нас. Ипак, ради се о врло комплексним системима за претрагу и спасавање", указује Максимовић.
На лицима грађана страх, стрепња и неизвесност.
"Веома је тешко бити овде, испод рушевине се налази седам мојих рођака. Ја сам и вођа извиђачког тима овде из Адане и нисам могао да идем у Хатаји како бих овде организовао волонтере", испричао је Рамадан из Адана.
Орхан из тог града каже да су његови родитељи испод срушене зграде и седам рођака. Додаје да у Адани није страшно као у Хатајију, Караманмарашу, Газијантепу и другим градовима.
И у Османију слична слика - нема хране и воде, преживели се боре са хладноћом и тугом због смрти најближих.
"Погинули су ми син, брат, стриц. Много нам је тешко и боримо се. У згради нас је живело 25, само је њих осам преживело, И ја међу њима", прича један од житеља Османија.
Број погинулих услед земљотреса се константно повећава. Само у једној десетоспратници погинуло је 100 људи. Потрага за преживелима је и даље у току и специјални тимови су на терену.
Коментари