Рекордни профити енергетских гиганата – коме нафташи плаћају порез

Бела зграда са часовником, која доминира северном обалом Темзе, је седиште компаније "Шел", која је у прошлој години забележила рекордан профит од четрдесет милијарди долара.

Нешто мање зарадио је "Бритиш петролеум" - 32 милијарде долара.

Обе компаније плаћају порез овде у Британији, али колики и коме?

Варљиви траг пореских давања

У британски буџет "Шел" је уплатио само 135 милиона долара, док је Европска унија профитирала више, али и даље недовољно, убравши 520 милиона долара за свој Фонд солидарности што је назив за додатни порез за енергетске компаније.

Влада Ришија Сунака, која је под све већим притиском да опорезује нафташе на сличан начин, нада се приходу од пола милијарде долара у овој години само од зарада "Шела".

Политички директор организације Глобална правда сада (Global Justice Now) Дороти Гереро оцењује да је овакво понашање нафтних гиганата "опсцено, али и бесрамно, јер они убирају рекордне профите на рачун људи и планете".

Пореским расходима нафтних гиганата тешко је ући у траг, јер оперишу у свим деловима света, а ток новца често пролази кроз офшор компаније и пореске рајеве.

Удар на човекову околину

Земље у развоју жале се да нафташи систематски уништавају човекову околину.

Око 13.000 грађана Нигерије тужило је "Шел" суду у Лондону због загађења у делти Нигера.

Истовремено, грађани Британије од 1. априла више неће уживати субвенције на рачуне за енергенте.

"Свака земља у свету са инфлацијом од преко десет одсто достигла је, искрено речено, ниво, опасан по економску стабилност. Породице широм земље суочене су са инфлацијом цена хране од седамнаест одсто", признаје британски министар финансија Џереми Хант.

Нафтни могули полако, али сигурно, умањују улагања у обновљиве изворе енергије.

Бритиш петролеум је обећања да ће експлоатацију нафте и гаса смањити за 35 до 40 одсто у наредној деценији свео на 20 до 30 процената.

Политичари деле одговорност?

Енергетски аналитичар фирме "ЦМЦ Маркетс" Мајкл Хјусон подсећа да су у последњих двадесет година нафтне компаније подстицане су да размонтирају стара постројења у Северном мору.

"Истовремено, политичари су затварали складишта дуж Северног мора, која би амортизовала привреду од овог типа енергетског шока. Згражање је тактика политичара да свале одговорност на нафташе и тиме избегну да преузму одговорност за лошу политику у последњих двадесетак година", сматра Хјусон.

У светлу овакве енергетске слике, циљ Велике Британије да до 2050. године постане земља са нултом потрошњом фосилних горива, чини се даљи него икада.