Англосаксонска критика Модија – пропагандни ударац због неодустајања од веза са Русијом?

У Индији контроверзе у вези са новом документарном серијом британског Би-Би-Сија о индијском премијеру Нарендра Модију изазивају политичку буру и талас антизападних осећања, али и критике према влади у Њу Делхију.

Документарни филм у два наставка под насловом "Индија: Модијево питање", први пут емитован 17. јануара, приказује дугогодишњег индијског лидера као суровог шовинисту са диктаторским тенденцијама, а направљен је у тренутку када је постало јасно да се Њу Делхи неће повиновати захтевима САД и других западних земаља да политички и економски изолује Русију због њене интервенције у Украјини.

Индија традиционално има одличне дипломатске и војне односе са Москвом и то пријатељство служило јој је као противтежа у односу на стратешког такмаца Кину и материјалну и политичку подршку Запада заклетом непријатељу Пакистану.

Влада у Њу Делхију, по избијању сукоба у Украјини, зато је одлучила да не осуди интервенцију Русије у тој земљи у Уједињеним нацијама. Индија је била једна од 35 земаља које су се у марту прошле године уздржале од гласања за резолуцију којом се осуђује интервенција Москве у Украјини.

Након тога, наставила је набавке сибирске нафте и делова за авионе и хеликоптере руског порекла у саставу своје армије, истовремено позивајући Москву да што пре оконча конфликт.

Упркос великој активности америчких и других западних дипломата, те прозивкама високих званичника и медија на Западу, влада премијера Модија остала је непоколебана у ставу да Индија неће увести санкције Русији и да ће наставити економску трговину с њом.

Тајминг документарне серије Би-Би-Сија, направљене у години избијања рата у Украјини, пуних осам лета након ступања Модија на кормило државе, зато не може бити случајан, оцењују политички коментатори у Јужној Азији.

Партнер који је пао у немилост

Не тако давно, 2016. године, Модија су овацијама поздрављали у америчком Конгресу, где је као вођа "највеће демократије света" и стратешки партнер који би требало да помогне у зауздавању Кине био позван да одржи говор.

Њу Делхи је укључен у тзв. Квадрилатерални форум о безбедности, војнополитички механизам у оквиру којег се састају председници, односно, премијери и министри спољних послова и одбране САД, Јапана, Аустралије и Индије, с основним циљем да кроз политичку координацију и заједничке војне вежбе обуздају пројекцију кинеске моћи и утицаја на Индо-Пацифик.

Под Модијевим вођством, држава потконтинент је на захтев Вашингтона почела и да купује значајне количине америчког наоружања, како би умањила своје вишедеценијско ослањање на средства руског порекла.

Последњих година, међутим, западни медији њега и његову владу све више оптужују за изразити национализам и прогон муслимана, што се може видети и у поменутом документарном филму британске телевизијске куће.

За углед Модија на Западу могао би да буде важан позив америчког председника Џозефа Бајдена да поново посети Вашингтон у току ове године, о чему такође ових дана пишу индијски медији.

На промоцији своје нове књиге "Индијски пут: Стратегије за неизвесни свет" недавно одржаној у граду Пуне индијски министар спољних послова Субрахмањам Џајшанкар је истакао да западни медији његову владу оптужују за хиндуистички национализам и приметио да они никада немају сличну квалификације за сопствене владе, односно, не називају их хришћанским националистима, мада је у прошлости било оних који тај назив заслужују.

У односу на тврдње да је од доласка на власт премијера Модија индијска влада изразито националистичка, он је рекао да се тиме поноси и да не намерава да се за то икоме правда, поготово што је та влада пуно тога урадила да помогне другим државама захваћеним елементарним непогодама и другим проблемима. Он је такође истакао да његова влада у будућности намерава да постигне још више на међународној сцени, нарочито, кроз оквир Групе 20, чији је Индија члан.

Промућурни Џајшанкар

Џајшанкарово гостовање на аустријском каналу БТТВ протеклих месеци постало је вирално у Азији, јер је он у њему на критике о томе да Индија купује нафту од Русије, одговорио тако што је разоткрио перфидност Европске Уније чије чланице су у то време настављале с поруџбинама руске нафте и куповале је у већим количинама него Њу Делхи.

Он је тада критиковао притисак западних влада да се Индија одрекне јефтине руске нафте нагласивши да БДП по глави становника у његовој земљи износи само 2.000 евра у односу на 60.000 евра у Унији.

Штавише, Џајшанкар је констатовао да ЕУ своје настојања да се одрекне руске нафте спроводи плански и на контролисан начин како би умањила штету по своју привреду и грађанство, али да од других захтева нагли прекид куповине.

Додао је да је својим покушајима да на Блиском истоку дође до количина нафте које би јој омогућиле економско одвајање од Русије, ЕУ проузроковала раст цене енергената на светском тржишту, тако ставивши индијске компаније које њима тргују на понор банкрота.

На констатацију аустријског новинара да је Индија велики купац руског оружја, индијски министар иностраних послова лаконски је одговорио против-питањем: "Па?" и потом додао да је важно ствари поставити у историјски контекст, објаснивши да је његова земља постала велики муштерија совјетског наоружања у време када су западне земље одлучиле да подрже њеног ривала Пакистан.

Алудирајући на режим у Исламабаду, Џајшанкар је иронично приметио да су тада "Западне демократије из неког разлога одлучиле да подрже војну диктатуру."

На питање "да ли је Индија савезник Русије", Џајшанкар је рекао да је његова земља независна и да себе не види и не доживљава као да је у савезу са неким, те да је "савезништво" у доброј мери западњачка терминологија коју Индијци не користе.

Пут несврстаности

У месецима иза нас, дакле, својим односом према руској интервенцији у Украјини али и дугогодишњим дипломатским лавирањем између Квадрилатералног форума који предводе САД и активности унутар групе земаља БРИКС, у којој велику улогу играју Кина и Русија, Њу Делхи је, може се рећи, показао велику приврженост политици несврставања коју су након стицања независности од Велике Британије 1947. године утемељили премијери Џавахарлал Нехру и Индира Ганди.

Куриозитет је да се у Индији последњих дана појавила теорија завере по којој је Би-Би-Си у финансијским проблемима због чега је био присиљен да прими новац од кинеске компаније "Хуавеј", те да је по Модија и његову партију и државу неповољан документарни филм заправо антииндијска пропаганда Пекинга.

Основе за то су рекламе "Хуавеја" које се појављују на сајту Би-Би-Сија за просторе ван Велике Британије.

Политички коментатори у Кини ту теорију одбацују тврдећи да је британска телевизија изразито антикинески оријентисана, а "Хуавеј" изложен мноштву америчких и других западних санкција, тако да је апсурдно да би кинески капитал могао да спроводи антииндијску кампању преко једне такве западне компаније.

Документарац Би-Би-Сија, као најновији пример онога што Индијци сматрају арогантним неоколонијалним ставом и вишедеценијском негативном перцепцијом њихове земље у британским медијима, изазива оптпор и бурно негодовање у индијској јавности.

С друге стране, он је проузроковао и унутрашње поделе и критике власти, не само зато што указује на грубости и кршење људских права муслимана, којих у тој земљи има око 200 милиона, већ и зато што је влада у Њу Делхију забранила његову дистрибуцију на друштвеним мрежама.